Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    2261
    Пратите нас

    Да ли је амерички председник незаштићен у Овалном кабинету, баш као што је цео свет незаштићен од хакера? Да ли Доналд Трамп сања о својој Моники Левински, будући да би му та врста афере била дража од ове у којој се налази?

    Сведоци смо праве политичке шизофреније због наводног цурења података из Беле куће. Овога пута Трамп је оптужен да је Русији одао тајне које је требало најстроже чувати.

    То су такозване фејк вести. Суштина проблема лежи у томе што амерички медији, баш као и целокупан Холивуд, у очима својих грађана граде непријатељску слику о Русима, објашњава редитељ Борис Малагурски гостујући у емисији „Други поглед са Љубинком Милинчић“. Трампови противници настоје да на сваки начин оптуже Русију и ту причу повежу са Трампом, као да ништа друго није важно. „Само је битно како Русија контролише Трампа, али све се то пласира у јавност без иједног јединог доказа“, каже он.

    Малагурски подсећа да је афера „Моника Левински“ бившег председника САД Била Клинтона умало коштала импичмента, а да сада Трампу прети иста опасност и без неке његове Монике, „стога би Трамп могао у том питању и да позавиди Клинтону“.

    На питање шта је страшно у томе што је, ако је то тачно, Трамп одао Русима тајну како би спречио да терористи оборе руски авион, Малагурски одговара: „Па, страшно је што би тако спречио да изгину толики Руси! А у суштини, иако је одао тајну, Трамп на то има право. Он није прекршио закон“.

    Међутим, Трампов највећи непријатељ није неки тамо руски или севернокорејски хакер, већ претходни естаблишмент и либерални медиј, наводи новинар Радио-телевизије Србије Зоран Станојевић. Наиме, шта год Трамп урадио, рекао или бомбардовао, амерички либерални медији ће увек бити против њега. Једна ствар радује — ти медији нису више примарни извор информација, с обзиром на то да Трамп „твитује“. „Дакле, ’твитом‘ против медијске блокаде“, закључује Станојевић.

    Са друге стране, главни Трампов проблем је тај што он Белу кућу води као што би водио једну велику компанију. „Кад главни шеф компаније донесе одлуку, то обично тако и буде, али у политици то функционише другачије. Прво се саслушају сви саветници, тек након тога се донесе одређена одлука. Ја не верујем ни да кинески и руски председник напречац доносе одлуке упркос томе како обичан свет то замишља“, истиче он.

    А шта о свему овоме мисле Борис Малагурски, филмски редитељ и Зоран Станојевић, уредник у РТС-у
    © Sputnik / Александар Милачић
    А шта о свему овоме мисле Борис Малагурски, филмски редитељ и Зоран Станојевић, уредник у РТС-у

    Било како било, прерано је говорити о неуспесима Трампа, јер је он на власти тек нешто више од 100 дана, а то је, наводи Станојевић, веома кратак период да један нови председник реализује нешто од онога што је обећао током предизборне кампање. Некима је потребан и цео мандат како би прогурали одређену иницијативу, а Станојевић је као пример навео претходног председника и његов „Обамакер“.

    Ако се узму у обзир наговештаји који стижу из западних медија о евентуалном импичменту Трампа, Станојевић сматра да је то мало реалан сценарио, будући да су избори тек недавно одржани, стога би смена Трампа дала легитимитет Трамповом супротстављању претходном естаблишменту. Једино би неки тежак гаф могао да оправда такав расплет догађаја, тврди он.

    Иако хакери можда и нису долијали Трампу, прича о хаковању је у протеклих неколико дана доживела своју кулминацију, а након наводног руског хаковања америчких избора, уследило је масовно хаковање компјутерских система широм света. Поставља се питање — да ли су хакери заиста урадили добар посао или су компјутерски системи толико трули.

    „Како вам је компјутер“, упитала је Станојевића у шали ауторка емисије Љубинка Милинчић, на шта је новинар РТС-а одговорио: „Мој компјутер је добро, али не знам да ли је то за похвалу, пошто мислим да су земље које озбиљније користе компјутере претрпеле већу штету“.

    Проблем је, по мишљењу Станојевића, што је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) још одавно утврдила одређене пропусте у оперативним системима Виндоус, међутим о томе није обавестила „Мајскрософт“.

    „То је као када би један запослени у београдском ’Водоводу‘ пронашао да постоји место где човек неометано може било шта да сипа у водовод и тај пропуст не пријави директору или шефу обезбеђења, већ одлучи да ту информацију задржи за себе јер ће му послужити некада у животу“, лаички је објаснио он.

    Тек кад је Америци неко хаковао компјутере, тек када су Американцима важне информације извучене, „Мајкрософт“ је те рупе закрпио, истиче Станојевић.

    Када се ти проблеми пренесу на обичне грађане, упозорава он, треба имати у виду да „Мајкрософт“ те безбедносне рупе не крпи на старим, превазиђенијим системима, као што су „Виндоус Икс-Пе“, стога је ради сопствене сигурности увек неопходно бити у току са временом и користити најнапредније системе.

    Сличног става је и Малагурски, који сматра да ни камере на уређајима као што су мобилни телефон или лаптоп више нису безбедне, стога је потребно бити обазрив и није на одмет прелепити камерицу неким „фластером“, као што то можемо видети у неким шпијунским филмовима.

     

    Тагови:
    Зоран Станојевић, Борис Малагурски
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога