Слушајте Sputnik
    Јосип Броз Тито

    Сећања Титовог сниматеља: Виски увек, лед никако (фото)

    © AP Photo / Anonymous
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    22014
    Пратите нас

    О Јосипу Брозу испричано је много прича, добрих и лоших. Причали су их његови саборци, сарадници, непријатељи... Међутим, када о Титу прича његов сниматељ, то носи посебну ноту објективности. Јер сниматељ све посматра оком камере, а камера не уме да слаже.

    Сниматељи су такви људи да не воле да буду снимани. Тако и Жика Миловановић, сниматељ РТС-а, који је за 40 година стажа камером пратио све српске и југословенске високе функционере, од Јосипа Броза до Бориса Тадића. Једино, каже, није пратио Слободана Милошевића.

    Из спортске редакције, где је радио на почетку каријере, прешао је у информативну редакцију јер је чувени Небојша Поповић приметио да је увек „пристојно обучен“. У то време, за неког рећи „пристојно обучен“ значило је да тај носи одело и кравату.

    Браон ципеле — не може на пријем

    У државне институције другачије и није могло да се уђе. Протокол није познавао лежерност као начин облачења. Знало се да на пријем или званичне догађаје треба доћи у тегет оделу, белој кошуљи, са краватом око врата.

     Парада поводом Дана победе 9. маја 1975. Жика Миловановић са камером стоји испод свечане ложе.
    Жика Миловановић
    Парада поводом Дана победе 9. маја 1975. Жика Миловановић са камером стоји испод свечане ложе.

    Међутим, и ципеле су умеле да буду проблем, каже Миловановић.

    „Тито прави пријем у СИВ-у и ја идем да снимам. Имам црно одело, али имам и браон ципеле. И домаћин, Вукашин, стоји и пропушта нас. И каже ми: ’Ти, Жико, не можеш да уђеш. Имаш браон ципеле‘. Оне су биле тамнобраон. Ту настане кукњава. Ја га молим да ме пропусти. Једва ме је пустио, јер протокол стандард је црне ципеле“, прича Миловановић.

    Тита је углавном пратио по Југославији, али било је и путовања у иностранство. У посебном сећању Жики је остао пут на Кубу 1979, када је био у Титовој пратњи на самиту Покрета несврстаних.

    Као професионални посматрач, Миловановић сведочи о Титовом карактеру кроз неколико ситуација у којима се нашао заједно са њим.

    За друга Тита виски без леда

    Отварање пруге Београд — Бар. Жика и тонски сниматељ Пантелија Паја Петровић чекају Тита у тадашњем Титограду како би га снимили на састанку са председницима осам црногорских општина.

    Хавана 1979. Кубански лидер Фидел Кастро приређује вечеру за Тита у парку своје резиденције. Жика Миловановић се види са камером у врху стола, недуго пошто је изазвао курцшлус.
    Жика Миловановић
    Хавана 1979. Кубански лидер Фидел Кастро приређује вечеру за Тита у парку своје резиденције. Жика Миловановић се види са камером у врху стола, недуго пошто је изазвао курцшлус.

    Када су се наместили у просторији где ће се одржати састанак, у једном тренутку, чекајући Тита и његове госте, налазили су се Жика, Паја, Титов ађутант и конобар коме је ађутант показивао како да послужи Тита.

    „Тито дође и седне на своје место. Правило у телевизији, када је Тито био у питању, јесте да се све снима, а да се после, у монтажи бира шта ће се пуштати. Он седи на столици, ја снимам. И улази конобар са пуним чашама пића. Приђе Титу са леве стране, Тито му каже да му да виски без леда. Међутим, Тито узме виски са ледом. Тито потегне из чаше, лед му крене у уста, он испљуне лед и у истом секунду погледа у мене. А ја окренуо камеру на прозор. Само погледом одобрио. Шмекер је био, опасан“, прича Жика Миловановић.

    Тито почиње да се брише, наставља причу Жика, ађутант му помаже својом марамицом, док га Тито љутито одгурне уз речи да се ради о води и да неће остати флека.

    „Каже, сви су ови конобари исти. Као да свако вече иде у кафану. У соби тајац, чујеш тајац како расте. Обрисао се, ађутант стоји мирно, погледа у нас и каже: ’Био је зорт‘. Касније нам је објаснио зашто пије виски без леда. Каже, када пијем без леда, могу овако да вичем, а када пијем с ледом не могу да говорим“, каже Миловановић.

    Јованка (ипак) не зна боље

    Пратимо Тита у Столице, где је заседао Врховни штаб, прича Миловановић. Због тога што је простор у коме се налази музејска поставка мали, протокол пушта по два новинара, фото-репортера или сниматеља.

    Полеђина легитимације Жике Миловановића на којој му је Тито дао аутограм. Легитимација се продужавала сваке године. Од тренутка када му се Тито потписао на њу, продужетак више није био потребан.
    Жика Миловановић
    Полеђина легитимације Жике Миловановића на којој му је Тито дао аутограм. Легитимација се продужавала сваке године. Од тренутка када му се Тито потписао на њу, продужетак више није био потребан.

    Последњи су ушли Драган Митровић, сниматељ Филмских новости и Жика. Међутим, уместо да их обезбеђење испрати напоље, уведу их у собу где се налазе мапе. У ту собу улазе Тито и Јованка са пратњом.

    „Ми их сликамо, и Тито застане код једне мапе где није могао да се сети неког догађаја. У том тренутку Јованка покуша да му помогне и подсети га. А он полуди, онако, као кад се понекад код куће посвађа са супругом: ’Шта се ти мешаш!? Ко је овде био, ти или ја!?‘. Мислим се, сад када се окрене и пита шта ова двојица траже овде. Ту је остао љут до краја. Јер Тито је важио за човека који све памти и то је за њега било понижење“, каже Миловановић.

    Курцшлус у Хавани

    На Куби 1979. Миловановић је, каже, први пут видео Тита да на нешто реагује као човек. У Хавану је Миленковић послат сам, без асистента, мајстора светла или тона. Наместио је, каже, камеру у просторији за пријем у резиденцији у којој је Тито био смештен. Када је Тито завршио са примањем гостију, Миловановић је ушао у просторију да искључи камеру и прикупи каблове.

    Хавана 1979. Тито седи на клупи док га Жика Миловановић снима исто вече када је изазвао курцшлус за време вечере са Кастром.
    Жика Миловановић
    Хавана 1979. Тито седи на клупи док га Жика Миловановић снима исто вече када је изазвао курцшлус за време вечере са Кастром.

    „Видео сам га како седи са својим шефом кабинета или секретаром Бадурином. И каже му Тито, не обазирући се што сам ја ту и скупљам каблове: ’Само да ми није ове ноге. Све би било у реду‘“.

    Након тога, кренули су на вечеру код тадашњег кубанског лидера Фидела Кастра, који за Тита приређује вечеру у парку своје резиденције. Парк је био осветљен сијалицама.

    „Подигнем статив и светло према столу и замолим Кастрово обезбеђење да утакну кабл у струју. Он утакне кабл у струју, ја кренем да снимам и, одједном, пућ, цео парк остане без светла. Настане потпуни мрак, а ја чујем Тита који каже: ’Ово су, сигурно ови моји зезнули‘“, каже Миловановић.

    Слично:

    Хрватски праваши траже од Владе да забрани сећање на Тита
    Овако се живело у Југославији (видео)
    Процурио снимак који је Тито најстроже забранио
    Зашто Срби „газе“ круну, Тита, Слобу, Пети октобар
    Првомајски хитови — песме за уз ражањ
    Тагови:
    асистент, сниматељ, Покрет несврстаних, Јованка Броз, Јосип Броз Тито, Фидел Кастро, СФРЈ, Куба, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога