Слушајте Sputnik
    Арно Гујон

    Хуманост је кад емпатију преточиш у дела

    © Sputnik / Тања Трикић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    0 230

    Када сам после погрома на Косову и Метохији 2004. први пут дошао да допремим хуманитарну помоћ за Србе питао сам се како ће нас дочекати и неће ли бити љути зато што их је Француска напустила, али дочекали су нас као брат брата, сећа се француски хуманитарац Арно Гујон.

    Пред пуном салом на Факултету политичких наука Гујон, који је као признање за помоћ коју годинама пружа Србима на Космету 2015. добио и држављанство Србије, одржао је предавање о хуманизму у 21. веку.

    Хумани људи, каже, разликују се од осталих само по томе што емпатију према другима претачу у дела.

    На његовом путу хуманизма до сада је 43 конвоја хуманитарне помоћи вредне милион и по евра, коју је са својом организацијом „Солидарност за Косово“ испоручио Србима на Космету.

    „Знао сам да ће бити тешко, али нисам очекивао да ће бити оволико тешко. Нисам могао да замислим да ћу неким дечацима дати прве лопте, а девојчицама прве лутке“, навео је Гујон у емотивном осврту на свој 13-годишњи рад.

    Трудио се, каже, да људима у невољи покаже да солидарност није испразна реч. То ће показати и још једним шлепером са 10 тона хуманитарне помоћи који је кренуо пут Грачанице, а требало би, прецизира, да стигне за пет-шест дана. Додаје да ће наставити и праксу Божићног хуманитарног конвоја, те да ће за три недеље са 10 волонтера из Француске кренути на КиМ да испоручи помоћ.

    Као још једну акцију своје организације навео је слање на летовање деце из српских енклава, које организује већ шесту годину заредом. Дирљиво је, открива, када вам дете које је први пут на мору каже како је море стварно слано или кад се деца, која су у хотелу где су смештена први пут видела лифт, неуморно возе њиме горе-доле.

    Још једна акција Гујонове организације била је и испорука седам клавира музичкој школи у Станишору, код Гњилана.

    „У том малом селу скоро свако дете свира неки инструмент. Када смо допремили клавире деца су обукла најлепше што имају и почела су да свирају Баха и Моцарта усред ничега“, присећа се Гујон, уз оцену да Срби на КиМ имају будућност зато што чувају културу.

    Испричао је и о искуству које је доживео у повратничком селу Жач где је српске породице које су се вратиле у село затекао у шаторима подигнутим на згариштима њихових кућа.

    Француски хуманитарц Арно Гујон
    © Sputnik / Радоје Пантовић

    „Дан пред мој долазак екстремисти су пуцали на њих и на шаторима сам видео рупе од метака. Питао сам их зашто су се вратили кад је тако опасно. Човек ми је рекао да су 10 година живели у колективном смештају, а ту су свој на своме, макар и под шаторима“, навео је Гујон, додајући да никад није видео храбрије људе.

    Гујон се посебно захвалио Канцеларији за КиМ и Епархији рашко-призренској са којима, како истиче, има одличну сарадњу. Хуманитарац није желео да говори о политици, али је указао на значај борбе да се спречи улазак Косова у Унеско, јер,  упозорава, приштинске власти би да отму српску културну баштину.

    Након Гујоновог предавања одржан је хуманитарни концерт, а прикупљани су и добротворни прилози који ће преко Канцеларије за КиМ бити достављени Србима на Косову.

     

    Тагови:
    Арно Гујон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога