Слушајте Sputnik
    Еулекс полиција на КосовуПрипадници КФОР-а и Еулекса у акцији контроле протеста опозиције у насељу Врело, предграђу Приштине 17. септембра 2010.

    Опасан тренутак: Треба ли Србија да тражи повратак српске војске на Косово

    © AP Photo / Zveki © AFP 2018 / ARMEND NIMANI
    1 / 2
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    Ко је убио Оливера Ивановића (55)
    9681

    Убиство Оливера Ивановића покренуло улогу међународних мисија на Косову и Метохији али и питање активирања члана Резолуције 12 44 који предвиђа повратка српске војске и полиције у јужну покрајину.

    Српска министарства правде и полиције обратила су се мисијама Еулексa и Унмикa са захтевом не само да добију информације о атентату на Оливера Ивановића, већ и да се укључе у истрагу јер Србија жели да се што пре дође до убице. Да ли злочин у Косовској Митровици може да буде повод да Београд обнови захтев да се активира Резолуција 12 44, по којој је предвиђено да 1.000 српских полицајаца и војника под администрацијом Кфор буде враћено на Косово? Како би Срби били безбедни.

    Стефан Сурлић са Факултета политичких наука у Београду каже да је мало вероватно да ће Београду бити дозвољено да се директно укључи у истрагу и верује да ће се тај процес највероватније развијати преко размене информација.

    „Мало је вероватно да ће Приштина заједно са Еулексом и Кфором дозволити веће ангажовања српских снага безбедности јер Србија од Резолуције 12 44, па наовамо, нема ефектну власт и контролу над територијом Космета. Србија се обавезала и Бриселским споразумом на интеграцију севера Косова, па би захтев за већим ангажовањем од стране међународне заједнице био протумачен као кршење овог споразума. Резолуција 12 44 предвиђа присуство српских снага у оквиру Кфора, додуше за чување српске културне баштине, али у СБ УН само две државе — Русија и Кина подржавају и даље ту Резолуцију док је Запад сматра превазиђеном. То значи да не треба очекивати да би та одредба ове Резолуције у овом тренутку могла да буде спроведена“, уверен је Сурлић.

    Он је, коментаришући писање британских медија после убиства Оливера Ивановића, у коме покреће питање улоге међународних мисија, рекао да ако говоримо о мисији Еулекс, она свакако није остварила свој циљ, а оснивање Специјалног суда за ратне злочине ОВК је управо последица неуспеха те мисије.

    „Такође, примат свих међународних мисија и цивилних и војних на Космету је да оснаже независност Косова, а не оно што им је основна мисија, а то је успостављање владавине права, безбедност за све становнике. Али не може да се каже да су били на висини задатка“, објашњава Сурлић.

    На Косову и Метохији су у овом тренутку присутне и активне три међународне мисије — Уједињених нација (Унмик), НАТО-а (Кфор) и Европске уније (Еулекс), са различитим мандатом, саставом и — успехом.

    Одмах након окончања сукоба у тој покрајини 1999. године успостављени су Унмик и Кфор, а 2008. и Еулекс, и све, бар формално, делују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Унмик је статусно неутрална, цивилна мисија. Мандат Мисије привремене управе УН на Косову и Метохији дефинисан је као помоћ у успостављању услова за миран и нормалан живот свих грађана Косова и стабилност региона Западног Балкана. Некада је бројала 15.000, а данас има око 380 припадника.

    Кфор је мисија НАТО-а, а на КиМ је представљају међународне мировне снаге, под вођством Алијансе, са задатком чувања реда и мира, односно стварања сигурности на Косову након косовских сукоба и повлачења југословенских, односно српских снага. Према неким информацијама, Кфор тренутно броји око 7.427 војника, док на званичној страници Мисије пише да их је сада 4.600 и да долазе из 31 земље. На свом врхунцу Кфор је бројао 50.000 војника из 39 различитих држава.

    Одлука о активирању мисије Еулекса на КиМ донета је у Бриселу 16. фебруара 2008. и у почетку је имала 2.000 припадника.

    Одлуку о формирању мисије донео је Савет министара Европске уније, а оперативном је постала у периоду од 120 дана. Мисија је званично одобрена у поноћ, пошто ниједна од 27 чланица ЕУ није уложила приговор на оперативни план мисије. У документу на коме ова мисија почива пише да ће мисија ЕУ на Косову имати близу 2.000 чланова, и то 1.400 полицајаца и припадника специјалних снага, као и више стотина судија, тужилаца и другог особља. Истим документом је прецизирано да мисија Еулекс није замена за мисију Унмик. Мисија Еулекс, мандат је започела са милијарду евра.

    Тема:
    Ко је убио Оливера Ивановића (55)

    Слично:

    Оливер ће почивати поред Бате и Цунета
    Оливер Ивановић биће сахрањен у Београду
    Кфор спреман да реагује у случају опасности
    Зашто је Кфор подигао безбедност — фитиљ за немире не држе Албанци
    Данак осиромашеног уранијума плаћа и италијански КФОР: 300 умрлих и 4.000 оболелих
    Кфор: Американци не доводе додатне снаге на Косово
    Амерички пуковник: Кфор би могао да функционише са Војском Косова (видео)
    Турска блокира сарадњу НАТО-а и Аустрије, последице по Кфор?
    Диковић: Кфор дужан да чува Србе
    НАТО: Кфор није обавештен ни надлежан за распоређивање РОСУ
    Срби блокирали пут у Звечану, Кфор отворио мост
    #SvetSaSputnjikom — Српским богатством у Трепчи управља КФОР (аудио)
    Тагови:
    Резолуција12 44, Оливер Ивановић, Еулекс, Србија, истрага, убиство, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога