Слушајте Sputnik
    Човек са капом ЕУ

    Како је Косово добило „ЕУ банану“: Реч која је запечатила судбину Приштине

    © REUTERS / Darren Staples
    Политика
    Преузмите краћи линк
    3961

    После обелодањивања нон-пејпера Шпаније, чија је суштина да Косово, ни са звездицом, ни без ње, не може у даље евроинтеграције, отворено је питање да ли ће се поновити преседан из децембра 2016, када због противљења Аустрије даљим преговорима с Турском, нису усвојени закључци Европског савета о проширењу, веч само закључци Председавања ЕУ.

    Иако у Европској комисији данас истичу да је будућа Стратегија проширења „документ Европске комисије“, дакле, не некаквог збира земаља чланица, јасно је да Комисија не ради у „вакууму“ и да је за стратегију, као и за своје раније документе, увек консултовала земље чланице. 

    Дипломатски извори Танјуга у Бриселу истичу да је Шпанија овога пута имала врло чврст став када је у питању политика проширења, односно могућност интеграција Косова у ЕУ.

    Према Танјуговим изворима, високи званичник Комисије био је упућен у Мадрид, како би се дошло до компромисног решења. 

    У Комисији наводе да ће, и поред шпанских захтева, Стратегија „обухватити цео регион“ и да ће „сви партнери бити поименце поменути“.

    Управо користећи реч „партнери“, а не „државе“ Западног Балкана, Европска комисија покушава да одржи свој статусно неутрални приступ када је Косово у питању. 

    То, међутим, не решава основни проблем, а то је чињеница на коју се позвала Шпанија, да је Косово, ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији, заправо дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута. 

    За сваки следећи корак Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу Косова као независне државе. 

    Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.

    Интересантна је и чињеница да у званичним бриселским документима све државе Западног Балкана имају „перспективу европске интеграције“ (што подразумева и чланство у ЕУ), док се за Косово наводи само „европска перспектива“, као шира и недефинисана категорија. 

    Према Танјуговим дипломатским изворима, Шпанија није била једина земља чланица која је послала своје виђење стратегије проширења. 

    „Послале су и друге, од којих су се неке, рецимо, противиле давању конкретног временског оквира за приступање нових чланица, док су друге биле врло позитивно наклоњене плановима за убрзање пута Западног Балкана у ЕУ“, казу за Танјуг у дипломатским изворима у Бриселу. 

    Танјуг незванично сазнаје да је Немачка, али и Холандија, Белгија, па и Француска биле против давања конкретног датума за могуће ново проширење, али да су ипак у својим ставовима биле „помирљивије“ у односу на тврди шпански став о томе да Косово није део процеса проширења.

    Дипломатски извори у Бриселу за Танјуг наводе да ће 2025. година „ипак остати у финалном тексту Стратегије“ као година када се може очекивати приступање Србије и Црне Горе ЕУ.

    У Бриселу кажу да очекују да текст Стратегије коју ће Европска комисија усвојити следеће недеље послужи као база за даљу расправу међу земљама чланицама када је у питању процес проширења, који ће ове године бити у фокусу ЕУ. 

    Права прилика за то биће већ у марту, када би земље чланице на нивоу Савета министра могле да „приме к знању“ документ Европске комисије. 

    Већа расправа о проширењу очекује се у јуну, до када ће Европска комисија изаћи и са извештајима за све земље које се налазе у процесу интеграција. 

    Тада се могу очекивати и расправе и закључци о процесу проширења на Западни Балкан.

    У Бриселу подсећају да се у децембру 2016. године догодио преседан, када због става Аустрије, која се противила даљем процесу преговора са Турском, нису усвојени закључци Европског савета о проширењу, веч само закључци Председавања ЕУ. 

    Тагови:
    ЕУ, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога