Слушајте Sputnik
    Балкан, буре барута - илустрација

    Анализа „Економиста“: На Балкану се отварају „врата пакла“

    © Youtube/pixabayKuban People's Republicball
    Политика
    Преузмите краћи линк
    87108

    Угледни британски лист „Економист“ у опширном тексту о размени територија на Балкану навео је данас да ако би „Србија и Косово разменили делове територије, процес се ту не би зауставио“.

    На сајту „Економиста“, у рубрици „Појашњавамо“, истиче се да би могле бити огромне последице у случају размене територија и да би „мудрије било умањивање значаја националних граница“.

    У уводном делу текста лист је подсетио да је Косово пре десет година прогласило независност од Србије и да су Албанци, који чине већину популације, „славили али да Срби који живе у енклавама, нису“.

    Србија није признала Косово, пише даље лист, указујући на то да косовски Срби себе и даље сматрају грађанима Србије.

    „Ситуација је типична за Балкан, где су границе, искрено говорећи, у нереду“, истиче се у тексту.

    Ту су, пише даље, „Срби који живе на Косову и Босни и Херцеговини, где имају своју сопствену републику (Република Српска), Албанци и Бошњаци (муслимани) који живе у Србији и Грци у Албанији“.

    Недавно су српске власти, како је лист навео, предложиле да се разговара о размени територије са косовским Албанцима.

    Лекције из прошлости

    „Да ли је то разумна идеја?“, поставља питање аутор текста и наставља са примерима „размена“ из историје — 1923. године Грчка и Турска су се сагласиле да размене око два милиона људи.

    Већинско хришћанско становништво Турске послато је у Грчку, а муслимани из Грчке су послати у Турску. То је било скоро насилно пресељење, али Грчка и Турска нису ратовале од тада, наведено је у тексту.

    Једино место због којег се Грчка и Турска сукобљавају је Кипар, на коме живи измешано њихово становништво, констатује лист.

    „То је инспирисало националисте на Западном Балкану. Између 1918. и касних ’50-их, многи муслимани су охрабривани да оду из Југославије у Турску. Али у време распада Југославије ’90-их и даље је становништво било прилично измешано“, пише „Економист“.

    „Лидери те Југославије у рату су видели етничко чишћење као најбољи начин да створе нове нације-државе ненастањене проблематичним мањинама.“

    До 1995. године, подручја историјски насељена Србима у Хрватској су остала празна, а на стотине хиљада Срба, Хрвата и Бошњака је на сличан начин исељено из домова у Босни, подсећа лист.

    Велики број Срба напустио је Косово после рата, али је око 120.000 остало, наведено је у тексту.

    Српске власти желе, наведено је на сајту „Економиста“, да разговарају о давању северног дела Косова Србији, а да, у размену, делови Србије насељени Албанцима буду дати Косову.

    Заговорници такве идеје истичу да су мултиетничке државе пропале на Балкану, али, како је навео британски лист, „они игноришу чињеницу да када владе једном крену тим путем, процес нема очигледан крај и не обраћа пажњу на људска права свих укључених“ (у процес).

    „Ако Србија и Косово започну озбиљне разговоре о прекрајању њихових граница, утицај на балканске заједнице, осим оних у погођеним деловима Косова и Србије, може бити веома дубок“, сматра аутор текста.

    Референдум о будућности Републике Српске

    Онда ће, како пише „Економист“, „лидери у Републици Српској одржати референдум о будућности Републике Српске, босански Хрвати ће поднети тужбу, а Бошњаци ће се онда борити да спрече распарчавање њихове подељене земље“.

    Лист пише да ће даље „Србија спречити бошњачке националисте у Санџаку који сањају о уједињавању тог региона у Велику Босну“. 

    „У међувремену, Албанци у западној Македонији и Црној Гори тражиће да се прикључе Великој Албанији“, навео је лист.

    Заговорници такве идеје волели би, такође, да присаједине делове северне Грчке, где би грчки националисти затражили део јужне Албаније.

    „Иронија у вези спорне размене је у томе да већина косовских Срба заправо живи у енклавама на југу Косова, тако да им споразум не би омогућио да живе у Србији и они би вероватно морали да напусте домове“, наведено је у тексту.

    „Економист“ је оценио да би „српски званичници мање били забринути због свог становништва него у вези предузимању корака ка признању Косова — чиме би олакшали свој пут уласка у ЕУ“.

    Зашто је „Балканизација“ на лошем гласу

    „Њих можда не брине да размена територија на Балкану може имати огромне последице“, пише лист.

    Мађарски националисти, на крају крајева, нису се помирили са губитком трансилваније у Румунији, а румунски националисти би желели да прекроје своју границу са Молдавијом, истиче „Економист“.

    То су разлози што је „Балканизација“ на лошем гласу, истиче „Економист“. 

    Као што је у ЕУ целовита, умањивање значаја националних граница би изгледало мудрије од њиховог прекрајања, које би, како је рекао високи званичник ЕУ, „отворило би врата пакла“, закључак је текста о размени територија на сајту „Економиста“, у рубрици „Појашњавамо“.

    Тагови:
    подела Косова, економиста, размена територија, Балкан, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога