Слушајте Sputnik
    Припадници полиције плене кутије студентског покрета Отпор на протесту у Београду 2000.

    Вреће кеша, скандали и памфлети у Србији: Како се Америка меша у изборе широм света

    © AP Photo / Дарко Војиновић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    3371

    „Њујорк тајмс“ је објавио опширну анализу о утицају Америке на изборне процесе широм света.

    „Вреће кеша достављене у хотел у Риму да би се подржао један кандидат; скандалозне приче достављене страној штампи како би се променио ток избора у Никарагви; милиони памфлета, постера и налепница одштампани да би се сменио председник Србије… Дуга рука Владимира Путина? Не, то је само мали узорак историје уплитања Сједињених Америчких Држава у стране изборе“, пише „Њујорк тајмс“.

    Лист пише да је многе Американце шокирала прича о наводним покушајима Русије да утиче на изборе у САД, али да обавештајни ветерани и стручњаци који су изучавали тајне операције имају потпуно друго виђење читаве теме.

    „Ако обавештајне официре питате да ли су Руси прекршили нека правила или су урадили нешто бизарно, одговор је не, никако не“, каже Стивен Л. Хол, пензионисани оперативац агенције ЦИА, који је 30 година био шеф руских операција у америчкој обавештајној агенцији.

    Чланови отпора на протесту у Београду у априлу 2000. године.
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Чланови отпора на протесту у Београду у априлу 2000. године.

    Сједињене Америчке Државе су „апсолутно“ имале такве операције у прошлости. „А надам се и да ћемо наставити то да радимо“, додао је Хол.

    Лок К. Џонсон, декан Америчке обавештајне школе, који је каријеру започео седамдесетих бавећи се америчким обавештајцима, каже да је наводна руска акција из 2016. године била само „сајбер верзија онога што Америка ради деценијама“, кад год су званичници САД били забринути за исход неких избора.

    Коњица краља Џорџа

    „Ми то радимо откако је ЦИА створена 1947. године“, рекао је Џонсон, који сада ради на Универзитету у Џорџији. „Користили смо памфлете, плакате, шта год вам падне на памет. Пласирали смо лажне информације у страној штампи. Користили смо оно што Британци зову коњица краља Џорџа – кофере пуне готовине.

    Удаљавање Америке од демократских идеала често је ишло веома далеко. ЦИА је помогла да се збаце изабране вође у Ирану и Гватемали током педесетих година прошлог века и подржавала је насилне пучеве у низу других земаља током шездесетих година. Изводила је атентате и подржавала бруталне антикомунистичке владе у Латинској Америци, Африци и Азији.

    Агенција ЦИА
    © AFP 2018 / Andrew Harnik
    Агенција ЦИА

    Професор с Универзитета Карнеги Мелон Дов Х. Левин побројао је тајне и јавне операције које су вођене широм света – пронашао је 81 америчку и, наводно, 36 руских или совјетских.

    Преседан се десио у Италији, када је Америка помогла да се изаберу антикомунистички кандидати од касних четрдесетих до шездесетих година прошлог века. „Имали смо вреће новца које смо достављали одабраним политичарима како бисмо покрили њихове трошкове“, рекао је у интервјуу из 1996. године бивши агент ЦИА Ф. Марк Вајат.

    Пропаганда је имала посебно место у овим операцијама. Ричард М. Бисел Млађи, који је водио тајне операције током педестих и шездесетих, у својој аутобиографији је уредно описивао како је ЦИА „преузимала контролу над новинама и телевизијским станицама, или обезбеђивала жељени исход избора“. Документ с ког је скинута ознака тајности открио је како је ЦИА у Чилеу 1964. године обезбедила огромне суме новца како би подржала фаворизованог кандидата, описујући га као „мудрог и искреног државника“, док је левичарског противкандидата представила као „прорачунатог преваранта“.

    Налепнице „Готов је“ достављене из Вашингтона

    „Њујорк тајмс“ као пример мешања Америке у изборе других земаља наводи пример рушења Слободана Милошевића, тако што је пружала политичке консултације и милионе налепница са стиснутом песницом као симболом и поруком: „Готов је“. Налепнице су штампане на 80 тона самолепљивог папира који је испоручила једна фирма из Вашингтона.

    Винс Хјутон, који је тих година био официр америчке војске на Балкану и који је блиско сарађивао са обавештајцима, каже да су америчке акције биле видљиве буквално свуда. „Желели смо да покажемо да немамо намеру да дозволимо да Милошевић остане на власти“, рекао је Хјутон, који сада ради као историчар у Међународном шпијунском музеју.

    Председници Русије и Србије Борис Јељцин и Слободан Милошевић у Кремљу 10. августа 1995.
    © AP Photo / ALEXANDER ZEMLIANICHENKO
    Председници Русије и Србије Борис Јељцин и Слободан Милошевић у Кремљу 10. августа 1995.

    Сличне акције спроведене су у Ираку и Авганистану, али не с истим успехом. Бивши председник Авганистана Хамид Карзаи својевремено се жалио тадашњем америчком министру одбране Роберту Гејтсу да САД очигледно желе да га поразе, што је Гејтс касније у мемоарима описао као „наш смотани и неуспели пуч“.

    Америчка рука је бар једном добрано ушла и у руске изборе, пише даље „Њујорк тајмс“. Страх да би Борис Јељцин могао да изгуби изборе од старомодног комунисте довео је до скривених и јавних покушаја да му се помогне, а све на иницијативу председника Била Клинтона.

    10 милијарди долара за помоћ Јељцину

    У тај „пакет“ ушла је инјекција од 10 милијарди долара зајма Међународног монетарног фонда Русији само четири месеца пред изборе.

    Утицаја је било и касније. Тако је амерички Национални фонд за демократију 2006. године поклонио 23.000 долара организацији за коју је тада радио Алексеј Наваљни, а 2016. године је цифра која је додељивана невладиним организацијама у Русији достигла суму од 6,8 милиона долара.

    „Њујорк тајмс“ на крају текста наводи да је утицај ЦИА на изборе широм света и даље тајна и да ће то вероватно остати још деценијама. Можда делује да су ови напори скромни у односу на манипулације из времена Хладног рата, али обавештајци „олдтајмери“, попут бившег агента ЦИА Вилијама Доертија, и нису баш сигурни у то.

    „Претпостављам да и даље раде по старом, јер, знате, то се никад не мења. Технологија се можда променила, али циљ је исти“, каже Доерти.

     

    Тагови:
    мешање у изборе, обавештајци, Њујорк тајмс, ЦИА, Слободан Милошевић, Владимир Путин, САД, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога