Београд+ 23°C
Ниш+ 22°C
Слушајте Sputnik
    Јокса

    Сад је време да Срби одбране — црвеноармејце (фото)

    Политика
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    Хало Москва (41)
    0 600

    Како сачувати споменике подигнуте у част црвеноармејцима који су дали животе за ослобођење Европе, али и како очувати културу сећања, тема је конференције волонтерских организација из целе Европе која се одржава у Београду.

    У Београду је одржана међународна конференција волонтерских организација из Европе које се баве очувањем споменика и историјског памћења на совјетске војнике који су погинули приликом ослобађања европског континента у Другом светском рату. Организатор конференције је српски огранак Међународног центра за заштиту и очување историје војника ослободилаца „Меморијал“.

    Директорка „Меморијала“ Антонела Бјелић каже да је циљ конференције да се на једном месту окупе сви људи који се баве заштитом старих и подизањем нових споменика и очувањем историје и сећања како на Други светски рат, тако и на остале ратове.

    „Да изнесемо проблеме који данас постоје и да нађемо конкретна решења. Не само да ћаскамо о ономе што нам се допада или не допада, него да конкретно поставимо циљеве“, каже Бјелићева.

    Полагање цвећа црвеноармејцима погинулим у ослобађању Београда
    © Фото : Руски експрес
    Полагање цвећа црвеноармејцима погинулим у ослобађању Београда

    А проблема је, према њеним речима, много. У Пољској је недавно ступио на снагу закон о уклањању споменика совјетским војницима. У Естонији се активно ради на прекрајању историје и организују се маршеви припадника естонских СС јединица, а пре неколико година избиле су масовне демонстрације поводом уклањања централног споменика совјетским војницима, што је изазвало и тензије између Естоније и Русије.

    Други циљ конференције, каже Бјелићева, јесте да се проучи могућност коришћења модерних технологија у очувању културе сећања, да се генерацијама које не могу без мобилних телефона и таблета приближе споменици и историја.

    Кшиштоф Теличан, председник организације „Пољско-руско братство“, каже да није ствар само у уклањању споменика совјетским војницима, већ пољске власти уклањају и споменике Пољацима који су се борили уз Црвену армију у Другом светском рату.

    „Све се мења, а посебно онај период који се односи на совјетско време. Називи улица, називи школа. Најважније је да се младој генерацији пружи прилика да науче историју, да знају ко је ослободио Европу од фашизма. То је оно од чега треба почети како бисмо се борили против русофобије“, објашњава Теличан.

    Теличанова организација недавно је постигла успех када тенк из Другог светског рата, који је стајао као споменик на тргу у граду Елборгу, није уништен, већ је премештен у музеј.

    Међународна конференција волонтерских организација из Европе које се баве очувањем споменика и историјског памћења на совјетске војнике који су погинули приликом ослобађања европског континента у Другом светском рату
    Руски Експрес
    Међународна конференција волонтерских организација из Европе које се баве очувањем споменика и историјског памћења на совјетске војнике који су погинули приликом ослобађања европског континента у Другом светском рату

    Организација „Пољско-руско братство“ најавила је демонстрације у Варшави 24. марта, на којима ће, како Теличан каже, затражити интеграцију Косова са Србијом. Прошле године „Пољско-руско братство“ организовало је близу 60 акција против русофобије, а једна од њих је била „Пут победе“, која је реализована са мотоциклистима из „Ноћних вукова“.

    Александар Ржавин из друштва „Рутенија“, који је дошао из Летоније, каже да је ситуација са војним гробљима и меморијалима у тој земљи добра, с обзиром на руско-летонски споразум о њиховом очувању.

    „Међутим, постоји доста споменика ван гробаља. То су споменици на местима битака, они које је подигло локално становништво, спомен-плоче. Са њима је ситуација различита зато што они нису заштићени споразумом. Неке локалне самоуправе брину се о њима, а неке не. Нажалост, неки од тих споменика се званично уклањају и, нажалост, људе који желе да заштите те споменике оптужују да су агенти Кремља. Ми само желимо да заштитимо заједничко наслеђе“, каже Ржавин.

    Ситуација у прибалтичким републикама, када се говори о споменицима, јесте различита, каже Ржавин, али генерално мишљење је да се Црвена армија сматра за окупациону силу, исто као и нацистичка армија, додаје он.

    „Државе не желе да обрате пажњу на те споменике, не баве се њима и не сматрају их својим“, каже Ржавин.

    Његова организација бави се пописивањем свих споменика на територији Летоније, ако се примете оштећења, обраћају се локалној самоуправи и Амбасади Русије да обрате пажњу на проблем.

    „Основни посао којим се бавимо је информативни рад. Има много организација од којих се свака бави својим послом. Постоје волонтери оји се баве проналаском и ексхумацијом совјетских војника и постоје они који се баве обнављањем споменика“, каже Ржавин. 

     

    Тема:
    Хало Москва (41)
    Тагови:
    Црвена армија, Београд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога