Београд+ 19°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Мушкарац броји новац

    Како су паре од продаје српских фирми завршиле у Швајцарској

    CC0 / Pexels
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 017

    Више од 660 милиона евра од приватизације српских предузећа на Косову и Метохији, коју је спроводила Унмикова Косовска повереничка агенција, касније Косовска агенција за приватизацију, завршило је на рачунима швајцарских банака.

    Према подацима којима располаже Канцеларија за КиМ, средства од продаје око 660 предузећа, у којима је радило 60 хиљада људи, под контролом су Централе банке Косова, која са Косовском агенцијом за приватизацију има закључен уговор о чувању повереничких фондова за намирење власника и поверилаца продатих предузећа.

    Али под условом да власници и повериоци докажу своја права.

    Стога се новац чува на ороченим депозитима у швајцарским банкама, каже за Танјуг Игор Поповић, руководилац групе за правна и имовинска питања у Канцеларији за КиМ.

    Циљ Србије је, каже, да се и та тема — повраћаја имовине, као и располагања овим новцем — стави на преговарачки сто у Бриселу.

    Приштина, међутим,  о томе не жели ни да разговара, и тврди да је то унутрашње питање Косова.

    „Према подацима којима располажемо, укупна процена прихода од противправне продаје предузећа током приватизације износи 662 милиона евра, остварених у 60 кругова приватизације на КиМ“, каже Поповић.

    Од тог новца, 75 одсто је намењено за обештећење власницима и повериоцима приватизованих предузећа, 20 одсто за запослене, а пет процената је намењено за трошкове саме Агенције.

    Професор Правног факултета у Косовској Митровици Душко Челић каже да још има наде да се до овог новца дође, али само ако Србија званично затражи да се „замрзну“ средства од приватизације која су добијали Унмик и приштинске власти.

    У прилог томе да постоји могућност да се дође до средстава је и став Унмика да садашње косовске власти нису правни следбеници косовске агенције за приватизацију коју је основао управо Унмик.

    „Средствима које је Унмик остварио не могу располагати власти на КиМ“, јасан је Челић, па саветује и друге мере како се може доћи до договора око новца.

    На пример, каже, треба „охрабрити“ деоничаре и акционаре који су улагали на КиМ да туже Приштинске власти како пред судовима на КиМ, тако као и да велике компаније попут Телекома, ЕПС-а изађу пред међународну арбитражу.

    „Мора да се алармира и Савет Европе и Европска организација за безбедност и сарадњу, па коначно и Унмик који је имао извршну власт до 2008. у области приватизације“, наводи Челић и скреће пажњу да би се тиме поправила позиција Србије у Бриселским преговорима.

    Каже да би Србија морала у светским медијима, посебно оним који се баве економијом, да објави програмске текстове, у којима би наша држава објаснила проблеме око приватизације предузећа на КиМ.

    Тиме би се, сматра, обесхрабрилли потенцијални улагачи на КиМ који желе да наставе са приватизацијом српских предузећа.

    Поред тога што у овом моменту није у могућности да контролише средства од приватизације, Србија има обавезу решавања и проблема спољног дуга Косова, који јој се ставља на терет.

    Према истраживању из 2006. године, спољни дуг Србије, који се односи само на територију КиМ, износи милијарду и по долара, а од тога је држава до сада платила 500 милиона долара дуга, поручују из Канцеларије за КиМ.

    „Питање имовине ће бити једна од главних области о којима ће се преговарати са Приштином, без обзира на њихов отпор. Међународна заједница и западне земље познају концепт власништва и концепт капитала, па то не може бити игнорисано, ма колико Приштина то покушавала да третира као њихово унутрашње питање“, сматра Поповић.

    Питање имовине је, каже, стална тема на састанцима у оквиру Регионалне иницијативе за повратак расељених лица (Скопска иницијатива) још од 2014. године, а у којима учествују институције Србије, Црне Горе, Македоније и Приштине под покровитељством мисије ОЕБС-а и УНХЦР-а.

    Иако нема прецизних података колико имовине је враћено Србима на КиМ, јер ни Унмик ни Привремене институције самоуправе на КиМ (ПИС) нису правиле евиденцију о повраћају имовине Србима, процена Канцеларије је да се ради о имовини вредној најмање 20 милијарди долара.

    Према подацима Дирекције за стамбено-имовинске послове, коју је Унмик формирао 2000. године за повратак узурпиране имовине, од 29.155 захтева за повраћај имовине, од којих се 27.182 односи на имовину Срба и неалбанаца, само око 1.500 је стварно враћено у посед Србима.

    Колико се бројке разликују показују подаци Косовске агенције за имовину (КАИ), која је 2006. године наследила Дирекцију.

    КАИ бележи да је поднето 42.116 захтева за повратак узурпираних непокретности, од којих се 97 процената случајева односи на повратак имовине Срба и неалбанаца.

    Према извештају ОЕБС-а, закључно са 2. јуном 2015. године, КАИ је одлучила у 42.749 случајева, док се за отприлике 540 у овом тренутку и даље води поступак пред жалбеним панелом Врховног суда на Косову.

    Танјуг

    Тагови:
    предузећа, новац, КиМ, приватизација, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога