Слушајте Sputnik
    Заставе ЕУ и тзв. Косова у Приштини

    Немачки медији: Четири сценарија и „зелени талас“ за Београд и Приштину

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Политика
    Преузмите краћи линк
    92102

    Четири су могућа сценарија за нормализацију односа Београда и Приштине, пише Дојче веле позивајући се на закључке анализе коју је израдила група од двадесетак представника цивилног друштва, дипломата, те српских, косовских и немачких стручњака, коју је окупила Фондација „Фридрих Еберт“.

    Анализа која предвиђа како ће изгледати односи Београда и Приштине за петнаестак година биће, наводи „Дојче веле“, представљена данас, 13. априла, у Београду.

    „Најбољи сценарио био би онај који решава спор у вези са статусом Косова“, каже Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање, један од аутора сценарија.

    Према том најоптимистичнијем сценарију под називом „Зелени талас“, Београд и Приштина би 2019. постигли споразум о нормализацији односа, Србија би 2025. године постала чланица ЕУ, а Косово коначно добило визну либерализацију и постало чланица свих релевантних међународних организација и имало отворен пут ка ЕУ, уз подршку Србије.

    С друге стране, наводи се, косовска влада створила би социјалне и економске услове за интеграцију српске заједнице у друштво, а косовски Срби били би укључени у бриселски дијалог, уместо да, као до сада, буду само објекат преговора.

    Нормализација односа убрзала би процес помирења и покренула процес утврђивања судбина несталих особа, а обема странама донела би и економски напредак.

    „Да бисмо то постигли, Београд и Приштина морају да донесу неколико кључних одлука: Београд да одустане од захтева за територијом Косова, а Косово да успостави заједницу општина са већинским српским становништвом која би имала и извршна овлашћења“, каже Шпетим Гаши за ДВ.

    Према његовим речима, вероватније је да ће се догодити нека комбинација елемената другог и трећег сценарија.

    Та два сценарија, каже, нису толико оптимистична, јер споразум би у том случају био потписан нешто касније, али не и примењен до краја.

    Он подразумева признавање приштинске управе на територији Косова, али не и пуно дипломатско признање Косова као независне државе.

    Заузврат, Косово би успоставило Заједницу српских општина која би имала аутономију у области образовања, културе, језика, локалне самоуправе и здравствене заштите.

    Истовремено, Србија би наставила да лобира против чланства Косова у међународним организацијама, упркос томе што се обавезала да то неће чинити.

    На то који ћемо сценарио гледати у реалности не утичу само локални лидери, већ и бројни спољни фактори, међу којима су најзначајнији стање унутар Европске уније и интереси великих сила.

    Да ли ће Русија и Кина блокирати чланство Косова у Уједињеним нацијама, а Шпанија у Европској унији? Да ли ће друге чланице ЕУ које нису признале независност Косова променити своју одлуку, питања су која се постављају у анализи.

    У сценаријима се као један од ризика наводи могућност да се због блокирања чланства у УН или ЕУ Косово окрене уједињењу с Албанијом.

    У том случају би се север Косова припојио Србији, а такав развој догађаја могао би да изазове ланчану реакцију и покрене захтеве Републике Српске и Албанаца у Македонији за прекрајањем граница.

    Гаши каже да би евентуална подела или размена територија имала последице по БиХ и Македонију, што би на крају могло да доведе до нове мапе Балкана и принудне сеобе становништва.

    Најгори сценарио, према овој анализи, био би да се ЕУ дегенерише у лабав трговински савез и замрзне процес проширења.

    Тиме би изгубила главне полуге у посредовању између Београда и Приштине — чланство у ЕУ је главна шаргарепа због које две стране уопште преговарају.

    Противљење националистичким наративима готово би у потпуности утихнуло, а инциденти на северу Косова и у Прешевској долини би се често дешавали.

    „Тада би нас само једна варница делила од новог рата“, закључује се на крају анализе, преноси ДВ.

    Танјуг

    Тагови:
    Дојче веле, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога