Слушајте Sputnik
    Седница Скупштине Србије.

    Изабрана Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања

    © Tanjug / Раде Прелић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1120

    Скупштина Србије усвојила је данас одлуку о избору чланова Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана и животну средину.

    За су гласала 152 посланика, није било против, а нису гласала три посланика.

    Посланик СНС Дарко Лакетић је председник Комисије, а његова заменица је председница Одбора за заштиту животне средине Ивана Стојиљковић (СНС).

    Чланови комисије су Милован Дрецун (СНС), Гордана Чомић (ДС), Данијела Стојадиновић (СПС), Драган Веселиновић (Двери), Дубравко Бојић (СРС).

    Скупштина Србије је 18. маја 2018. године донела одлуку на предлог Маје Гојковић, председнице скупштине, да се формира комисија која би први прелиминарни извештај требало да поднесе 2020. године.

    Та тачка данас је, иначе, уврштена у дневни ред по хитном поступку, после које су посланици прешли на гласање о осталим предлозима закона, међу којима је и лекс специјалис за изградњу станова за припаднике снага безбедности.

    Посланик СДС Марко Ђуришић питао је због чега се доноси одлука по хитном поступку, а негодовао је и због тога што немају све посланичке групе чланове у Комисији.

    „Када смо добили предлог чланова Комисије, још једном су потврђене наше сумње у искрене намере предлагача за формирање овакве комисије, да се на објективан начин дође до важних одговора“, рекао је Ђуришић, који је приметио да власт има већину у Комисији.

    Наводећи да су у Комисији чланови СНС, СПС, СРС, ДС, Двери, Ђуришић је казао да осталим посланичким групама није понуђено да дају представнике, оцењујући то лошом праксом.

    Као највећи изазов у раду Комисије, Ђуришић је навео одупирање „хистерији“ у јавности која постоји на тему последица НАТО бомбардовања.

    „Како је приметио и један епидемиолог, они који изражавају сумњу се називају НАТО плаћеницима, а они који немају много тога о томе да кажу су — патриоте. Стручне организације су приметиле да се подаци злоупотребљавају, а простор у медијима се даје људима који о томе не знају ништа“, рекао је Дуришић.

    Како каже, на члановима Комисије је да не подлегну тим притисцима, већ да сагледају чињенице.

    Председница Скупштине Србије Маја Гојковић, која је предложила формирање Комисије, одговорила му је најпре у вези са примедбом која се односила на хитан поступак, да не зна колико још треба да се чека на редован поступак, будући да је прошло 19 година.

    Не постоји ниједна замерка, види се да није прочитана одлука, рекла је Гојковићева и појаснила да у њој не стоји да ће у рад Комисије бити укључене све посланичке групе.

    Узор за број чланова Комисије је био италијански парламент, навела је председница.

    Подсетила је да ће Комисија извештавати о свом раду на сваких шест месеци, а да се први прелиминарни извештај очекује 2020. године.

    Посланица ДС и чланица Комисије Гордана Чомић указала је да то тело треба да открије истину увидом у документа и утврди научне чињенице које су доказиве, те да онда није важно ко има већину јер се, како је рекла, о научним чињеницама не гласа.

    Она је навела да комисија не треба да буде скривана од јавности и да би сви посланици који желе требало да присуствују раду.

    Лакетић је на примедбе Ђуришића о броју чланова Комисије навео да је реч о оперативности и поручио да ће рад Комисије бити транспарентан.

    „Не бих прејудицирао исход истраге коју ће Комисија радити, дефинитивно ће бити отворена за све ставове, али да су научно поткрепљени. Циљ Комисије је да се дође до истине. Наш народ и оболели заслужују истину“, рекао је Лакетић.

    Драган Весовић сматра да је у реду да председници Одбора за здравље и Одбора за заштиту животне средине буду укључени у рад Комисије, што и јесте случај, те да не треба да останемо дужни генерацијама које долазе после нас.

    Посланик СРС Немања Шаровић указао је да су радикали још раније захтевали да се формира таква комисија и да је боља „накнадна него никаква памет“.

    Наводећи да су радикали предложили Дубравка Бојића за члана Комисије, Шаровић је рекао да ће њихов представник свој посао обављати стручно, одговорно и у интересу грађана Србије.

    Посланик Нове Србије — Покрет за спас Србије Ђорђе Вукадиновић поновио је став да лично нема резерве према тој иницијативи и да је гласао за формирање Комисије.

    „Колико год биле резерве опозиције, то не може да буде разлог да се гласа против. Ово је важна и болна тема да би била део политичке борбе“, рекао је Вукадиновић и додао да би Комисија требало да саслуша све ставове у вези са последицама НАТО бомбардовања 1999. године, односно и оне који имају другачије мишљење.

    Закључио је да ће „на душу“ већине отићи ако Комисија „падне у заборав“.

    Танјуг
    Тагови:
    осиромашени уранијум, НАТО, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога