Слушајте Sputnik
    Заставе самопроглашене републике Косово и ЕУ

    И да дамо Косово, нећемо се померити ни корак ка ЕУ (видео)

    © Flickr/ Bobby Hidy/Kosovo Future Maker
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    51236

    Пред питањем решавања проблема Косова падају све велике приче о Европској унији, али Србија је изгубила и на томе што је Брисел спречио „Јужни ток“, оцењено је у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Европска унија се променила у сваком погледу и, како је истакао је професор Слободан Самарџић, њен развој није више интеграција у ширину, већ ширење геополитичког утицаја према руским границама. Зато, када се говори о томе да је ЕУ дала Србији у оквиру евроинтеграционих процеса око две милијарде евра, не смемо заборавити да нам је „узела много више“.

    „Спречила је ’Јужни ток‘ и тако испада да нам дугују. А спречила је силом, зато што су Американци оценили да је то енергетска небезбедност“, подсећа професор Факултета политичких наука, гостујући у емисији. Оцењује и као „наопако“ то што Брисел врши притисак на Србију да се одрекне дела своје територије да би наставила пут у ЕУ.

    Координаторка Националног конвента о ЕУ Наташа Драгојловић дотле сматра да само од Србије зависи хоће ли то „наплатити“.

    „Мислим да хоћемо, само да тамо уђемо спремни и мислим да ћемо бити у плусу са уласком у чланство. Не постоји ниједна држава која је у минусу због тога“, каже она.

    Што се тиче Косова, напомиње да је пред сваку власт у Србији било постављано то „питање свих питања“ и да су биле под притиском, али да је у интересу нашег народа да нормализујемо односе с албанским, а „модалити те нормализације су различити“.

    Она се не слаже ни са тврдњом да се ЕУ неће проширивати, подсећајући да кад Британија буде изашла из ње остаје још 87 посланичких места у Европском парламенту, од чега је 46 намењено будућим државама-чланицама.

    „Искрено се надам да је Србија једна од њих. Важно је да су та резервна седишта остављена, дакле, рачуна се са тиме да ће бити нових пријема“, наводи она. 

    Анализирајући ситуацију у Европи, где се за мање од годину одржавају избори за нови Европски парламент, гости емисије су се сагласили да се догађа судар концепција различитих идеологија и решења о томе како да се Европом управља у битно промењеним међународним околностима, када долази до велике прерасподеле моћи.

    Види ли Србија промене у ЕУ

    На питање да ли је Србија довољно свесна тих бурних промена у ЕУ, Самарџић оцењује да је тешко поверовати да то не виде сви.

    Промене су такве да је проширење и наше приступање неизвесно, притом, наводи он, ми већ осам-девет година имамо услов који ЕУ формулише као „кључни приоритет“, што је плеоназам, а то је — дати Косово. „Ми ћемо га дати, али се нећемо померити ни корак. ЕУ не мисли никог више да прими док се не реформише, како је то рекао и француски председник Емануел Макрон. А реформисаће се дуго година“, описује ситуацију Самарџић.

    На питање како објашњава чињеницу да ЕУ као посредник у преговорима Београда и Приштине не успева да утиче на власти самопроглашеног Косова да спроведу свој део договореног, Наташа Драгојловић констатује: „Ми смо пристали да ЕУ посредује у дијалогу са Приштином због тога што нам се јасно отвара, бар како је предочено у овој новој Стратегији проширења, да све државе Западног Балкана имају перспективу чланства у Европској унији, али не безусловно“.

    Драгојловићева уједно напомиње да Србија има свој део посла без обзира на то где се налази данас ЕУ и с каквим се проблемима суочава, те да најзад „неће Јункер живети у оваквој Србији, него ми“.

    Процес реформи је, према њеном мишљењу, дао позитивне резултате у многим државама источне Европе, али је тачно да је ЕУ у кризи и да није идеална творевина.

    „Она то никад није била. Од свог настанка стално је дограђивана и надограђивана. На многе потребе грађана и држава је одговорила, на неке није, али је чињеница да је свака појединачна држава чланица ЕУ на међународној сцени — ништа. Чак и једна Немачка која је економски џин у светској економији не може да се пореди са Кином, Русијом, Индијом или САД, а камоли Шпанија, Словачка или Пољска. Оптимиста сам не само зато што вредносно, идеолошки подржавам такав начин уређивања односа у држави и међу државама као у ЕУ, него и због тога што је то једноставна логика: 27 је више него један“, истиче Драгојловићева.

    Шта спрема Европи Трампов бивши саветник

    Оцењујући како ће се борба два концепта ЕУ одразити на изборе за Европски парламент 2019, Драгојловићева каже да ће се Унија дефинитивно променити, али је тешко предвидети како и ко ће јој бити савезници.

    „Криза је не само економска и криза евра, то је и криза идентитета, затим криза либерализма као концепта, криза и лидерства и у Европи и у свету. Све то сада треба превазићи, али ја сам оптимиста, зато што историја Европске уније јесте историја паметних одговора на кризе“, сматра она.

    Према неких прогнозама, Европа ће заокренути удесно и ојачати редове популиста. Италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини предлаже оснивање Лиге која би окупила партије које мисле слично у Европи, а бивши идеолог кампање америчког председника Доналда Трампа Стив Бенон оснива у Бриселу Покрет с циљем да промовише популистичке идеје у Европи.

    Међутим, по мишљењу Самарџића, за кризу ЕУ нису криви ни десничари ни популисти, него систем. „Монетарна унија је накриво насађена. То је системска погрешка изнутра, а естаблишмент у Бриселу је то следио. Та зграда се урушила сама по себи. Нове снаге су нека врста алтернативе, али то није онај популизам какав ми знамо. То су флоскуле губитничке стране која је је крива за неуспех. Они само имају други концепт“, објашњава професор, додајући да је реч о Де Головој идеји Европе нација која „није антиевропска, него друга европска прича“.

    Засад је, наставља Самарџић, тешко рећи шта тачно они нуде, али извесно је да се ЕУ више неће ширити. „Код њих је јасно следеће: не руши се Унија, прави се нека врста Европе нација. Они кажу да треба редуковати надлежности на оно што је потребно — заједничко тржиште, трговинска политика. То треба задржати, а ово остало вратити државама-чланицама“, сматра наш саговорник.

    На питање како види што је оправдање за пројекат Стива Бенона у Бриселу да се супростави Џорџу Сорошу, те тако добијамо судар двеју америчких прича у Европи, Наташа Драгојловић констатује да се вероватно трага за алтернативама, али да демократија трпи појаву различитих политичких опција. Оцењује да избори имају смисла, уколико се у току кампање буде водила озбиљна дебата о даљим правцима развоја Уније.

    „Важно је рећи да ниједно од тих политичких опција не заговара распад ЕУ, него само њену реформу. Што се тиче критичара Уније и у Србији, и у њој самој, то су људи који Европској унији најбоље мисле. Они који тврде да је са њом данас све у реду, или нешто не желе да виде, или су злонамерни. Све се мења, многе ствари нису у реду, превише је преседана, превише кршења међународног права и то малим земљама, као што је наша, заиста не одговара“, закључује Наташа Драгојловић.

    Тагови:
    ЕУ, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога