Слушајте Sputnik
    Александар Вучић

    ДАН СЕЋАЊА Вучић: Ми смо последњи крајишки строј (фото)

    © Tanjug / Јарослав Пап
    Политика
    Преузмите краћи линк
    2843

    У Бачкој Паланци, где живи неколико хиљада протераних Срба у оквиру хрватске оружане акције „Олуја“, вечерас је почело обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе током те акције.

    Обележавање 23 године од како је протерано 250.000 Срба, углавном цивила, жена и деце, те убијено и нестало око две и по хиљаде, почело је парастосом који служи патријарх Иринеј.

    Након парастоса окупљенима на стадиону спортско-рекреативног центра „Тиквара“ обратили су се председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и једна од прогнаних Јелена Кнежевић.

    Хиљаде грађана на обележавању Дана сећања
    © Tanjug / Јарослав Пап
    Хиљаде грађана на обележавању Дана сећања

    „Србија не може да постоји без Крајишника. Ми смо последњи крајишки строј. Данас обележавамо наше велико страдање. Замислите оне који ће сутра да славе сузе оних који су овде сведочили о својим страдањима у ’Олуји‘. Ми можемо са осмехом да гледамо у будућност, и због Николе Тесле Србина из Лике, Милутина Миланковића из Даља, и због свих вас. Нацисти су провалили у скровиште Ане Франк 4. августа 1944. године, а Хрвати су на исти датум 1995. године провалили у Крајину. Сви злочинци имају исте датуме, исте празнике. И није случајно и Хитлер рекао за Јевреје: ’Множили су се‘. Исту реч је употребио Туђман у свом говору, у празном Книну. Нека знају да злочин никада не застарева“, рекао је Вучић.

    Патријарх Иринеј, који је служио парастос, изјавио је да тај злочин српски народ не треба да заборави, али да смо као хришћани позвани да опростимо и да се надамо да ће то некога покренути да размисли шта је било и да се такво зло више не догоди.

    Парастос жртвама Олује
    © Tanjug / Јарослав Пап
    Парастос жртвама Олује

    Наводећи да је у тој акцији пострадао српски народ, патријарх је казао да се данас после две деценије питамо шта је тај народ руководило и мотивисало да дигне своју руку на браћу са којом је делио поднебље дуги низ година.

    „Каква их је сила на то мотивисала и да ли је било неке друге силе која је то могла да задржи? Било је. То је била институција цркве која је једино могла да заустави тај понор, то зло које је изненадило, не само наш народ већ читав народ света“, рекао је патријарх.

    Сећање на жртве Олује
    © Tanjug / Јарослав Пап
    Сећање на жртве Олује

    Да је то учинио неки непознати народ, можда бисмо имали разумевање, али то је народ са којим смо много времена заједнички живели и стварали државу за коју смо се, како је рекао, надали да ће добро доћи свима нама.

    Истиче да је то била велика трагедија, али и да је мржња која је била у прошлости присутна и данас.

    Дан Сећања на жртве Олује
    © Tanjug / Јарослав Пап
    Дан Сећања на жртве Олује

    „Шта да учинимо да се то стање измени? Тај злочин не смемо да заборавимо, али ми као хришћани смо позвани да опростимо. Врлина је опростити и да се зло никада не понови“, рекао је он.

    Подсетио је на речи патријарха Павла који је рекао да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу, те да је једини начин да се ослободимо последица зла јесте да се молимо Богу.

    „То је једини начин да се зло излечи. Остаје нам да се Богу молимо да завлада љубав и да не напуштамо отаџбину која је пребогата у добрима својим и где нећемо наћи сличну у далеком свету“, рекао је патријарх Иринеј и позвао на повећање наталитета.

    Преостаје нашим мајкама да буду „царице Милице“ и „мајке Југовића“.

    „Биле су многе царице Милице и многе мајке Југовића које су децу рађале, а деца су бранила своју отаџбину“, подвукао је Иринеј.

    Додик: Етничко чишћење Срба омогућено је уз помоћ НАТО-а

    Окупљенима се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик.

    „Драга браћо и сестре, увек изнова у себи тражим разлог за додатну снагу да разумем оно што се десило мом народу, не само у ’Олуји‘, него и много пута у прошлом веку. Народ који је преполовљен после Првог великог рата, који је теран у Јасеновац, Градишку, Паг и друге логоре, па чак и у логоре за децу. Етничко чишћење Срба омогућено је уз помоћ НАТО-а. Није било правде, ослободили су генерале који су водили ту акцију. Тај злочиначки подухват, пљачкање, пустошење и паљење наших кућа и земље, све је учињено да би нам затрли траг.

    Нема правде тамо где злочинац дели правду. Ми данас гледамо у Србију. Свесни смо своје заблуде која се звала Југославија. Ми у Републици Српској немамо више права на заблуде. Хоћемо своју слободу и суживот. Спремни смо да бранимо оно што имамо, а туђе не желимо. Надам се да ћемо у овом веку решити наша питања.

    Надам се да ће председник Вучић успети да обезбеди праведно решење за Косово и надам се да ће штитити и нас. Немамо праву да изгубимо своју снагу. Сутра када буду славили ’Олују‘ стајаће мирно пред химном коју је написао Србин чији је гроб у Новом Саду. Нека живе Крајишници, нека живе Срби, нека живи наш народ, нека живи Србија“, рекао је Додик

    Ово је хрватска домовина, ово више није ваше српско

    Међу прогнанима 1995. године је био и 62-годишњи Вилко Гогић из Босанске Крајине.

    Почео је нови живот доласком у Србију, а данас, каже, и када би хтео да се врати нема где.

    „Немамо где да се вратимо. То су сад рушевине, једино земље има. Али и да се вратимо, не можемо да обезбедимо егзистенцију“, рекао је Гогић Танјугу.

    Ђуро Штељић, који је са женом и три сина протеран из Коренице, казао је за Танјуг да им је тог јутра у кућу дошло шест униформисаних мушкараца, који су им рекли да покупе своје торбе и да их носе или да оставе главе ту у стану.

    Молитва за жртве погрома у Олуји
    © Tanjug / Јарослав Пап
    Молитва за жртве погрома у Олуји

    Наводећи да им ништа друго није преостало да ураде, Штељић је казао да се не зна броја Србима које су закопали под ауто-пут, ровокопачима копали, па их асфалтом покривали. 

    „Наишла је полиција, главног знам и рекли су нам да се купимо и идемо одатле. Кажу: ‘Ово је хрватска домовина, ово више није ваше српско‘“, прича Штељић. 

    Додаје да је требало да у Србију дођу у шлеперу, који је ишао из Доњега Лапца и који је изгорео, али судбина је била таква да дођу у једном трактору и тако преживе.

    „Ништа нисмо понели, оставили смо тањир наливен супе, постављен деци за доручак. Оставили смо све. Двехиљадите сам отишао да тражим радну књижицу у Кореницу, питам полицајца где је ’Шумарија‘, објасним му да сам код њих радио 30 година. Пита ме да ли сам имао кућу, ја кажем да сам имао стан. Он ми каже: ’Ако си имао кућу купи циглу‘, опсовао ми је српску мајку и казао: ’Ово је груда хрватске домовине‘. Ја сам остао без речи, дочекао аутобус из Шибеника и вратио се назад, више нисам ишао, што ћу, немам шта тамо да радим“, испричао је Штељић. 

    Додао је да тада нико од Срба није остао, али да познаје једног који се вратио у Доњи Лапац, у своју кућу, коју је обновио са парама које је имао. 

    „Његов син није могао да добије посао ту и вратио се у Бањалуку. Ја га питам како је, а он ми каже гледају те како ће те скинути и зато сам вратио сина“, навео је Штељић.

    Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске Србије и Српске православне цркве.

    Тагови:
    олуја, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога