Слушајте Sputnik
    Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић на мировним преговорима у бази Рајт Петерсон у Дејтону, Охајо.

    Добитник Пулицера: Криза је створила Трaмпа као Милошевића и Туђмана, следи колапс (видео)

    © AFP 2018 / JOHN RUTHROFF
    Политика
    Преузмите краћи линк
    54218

    Истакнути амерички писац, новинар и добитник Пулицерове награде за новинарство Крис Хеџиз већ месец дана диже медијску прашину представљајући своју нову књигу „Америка: опроштајни обилазак“ (America: The Farewell Tour).

    У њој предвиђа колапс америчког царства, баш као што се догодила и пропаст бивше Југославије након економске кризе која је проузроковала поделу и свађу у друштву и створила простор популистичким политичарима, преноси „Индекс“.

    Хеџиз се истакао у критикама више америчких председника са обе страна политичког спектра, а својом новом књигом даје преглед тренутног политичког, културолошког и социолошког стања своје земље.

    Недавно је у емисији „The Agenda with Steve Paikin“ Хеџиз, који је дугогодишњи аналитичар постхладноратовског раздобља, појаснио како је економска криза у Сједињеним Америчким Државама 2008. године погодила нарочиту радничку и средњу класу, што је за последицу имало неповерење у досадашњу политичку елиту и отварање простора за успон популиста — тренутног председника Доналда Трампа.

    Крис Хеџиз, добитник Пулицерове награде за новинарство
    Крис Хеџиз, добитник Пулицерове награде за новинарство

    Такво црнило је, према аутору, захватило половину државе и ако се „та црна патологија не заустави и ако се нико не осврне на то отуђење и очај, ако те људе не интегришемо поново економски, политички и социолошки у систем који сада не реагује на њих на било који начин, та патологија ће само наставити да расте“.

    Туђман и Милошевић су изникли из пропадања, баш као и Трамп из врло болесне државе

    „Пратио сам рат у бившој Југославији и знам како дезинтегрисано друштво које посеже за насиљем може да изгледа. Гледао сам како након економског слома Југославије у касним осамдесетим годинама, либерална елита није могла да нађе одговор, па је дошло до политичког искривљења (дисторзије). Као што су Радован Караџић (у БиХ), Слободан Милошевић (Србија) и Фрањо Туђман (Хрватска)“, поредио је тренутну ситуацију у САД с последицама економске кризе у Југославији и простору за популистички шовинизам који је завршио насиљем.

    „Они су изникли из пропадања као што се изнедрио Трамп из врло болесне државе“, појаснио је Хеџиз поређење с лидерима држава бивше Југославије.

    Према њему Трамп је симптом болести.

    Како би реинтегрисали погођене раднике и средњи слој у друштво, Хеџиз је понудио и више решења, као што су на пример: минимална цена рада од 15 долара по сату, забрана профитирања на здравственом осигурању, денуклеаризација, заустављање трговинских споразума, давање држављанства илегалним радницима…

    Деиндустријализација и задуживање

    До опадања моћи америчког царства дошло је, према аутору, још седамдесетих година „када се трансформисало из царства производње у царство потрошње“. „Почели смо да позајмљујемо новац како бисмо одржали оба царства и стил живота који себи више нисмо могли да приуштимо“, навео је Хеџиз. Проблеми су ескалирали деиндустријализацијом и губитком добро плаћених послова за раднике.

    Звучи познато?

    Тренутна добра запосленост у Америци и галопирајуће берзанско тржиште за Хеџиза је само статистика.

    „Зашто? Пре свега због резања пореза (за корпорације) које ће одстранити 1,5 билиона долара из америчког буџета у идућих 10 година. Тај новац неће бити искоришћен за побољшање производње или стварање нових радних места, већ ће се задржати у ризницама или искористити за куповину деоница. Што ће пак надувати тржиште деоница (и створити балон)“, аргументовао је новинар, додајући како су бонуси менаџера у корпорацијама управо везани за цену деоница.

    Ниска стопа незапослености (мања од 4 одсто) за њега је потпуно намештена јер, на пример, ако радник ради само један сат недељно — сматра се запосленим. У трговачкој корпорацији „Волмарт“ радници просечно раде 28 сати недељно, што их ставља испод црте сиромаштва. Такође, ако радник престане да тражи посао четири седмице, аутоматски се брише из пописа незапослених.

    Из пописа се бришу и радници који раде за „Амазон“ само 12 сати недељно, због чега морају да траже додатне послове, али и државну помоћ. Због тих примера Хеџиз сматра како је прави проценат незапослених око 17 одсто.

    „Корпоративни капитализам пореметио је америчку економију изнутра“, рекао је.

     

    Раст хришћанске деснице и фашизма

    Хеџиз, који долази из религиозне породице, а и сам је био студент Богословије (на којој је и докторирао) направио је у књизи још једно поређење која се може видети и у земљама бивше Југославије, целој Европи, а и у САД.

    Према њему, хришћанска десница, која има фашистичке тенденције, посебно је израсла из лоше економије и пропасти добро плаћених радничких послова.

    Тренутно стање гура људе према демагозима, популистима и лажљивцима као политичким месијама, а радикална хришћанска десница зато је и добила простор у политичкој арени. 

    Идући економски слом, према Хеџизу, долази, а тренутна политичка елита нема за сада одговор како га решити.

    „Оно што долази неће изгледати лепо и неће бити добро“, нагласио је аутор, додајући како ситуација није својствена само за САД, већ за цео свет. Но насиље је посебно везано уз амерички начин решавања проблема, као што је био геноцид над Индијанцима, изворним становницима америчког континента или Амерички грађански рат.

    „Највећа злослутна опасност с којом смо суочени долази од маргинализације и уништења институција, укључујући судове, академску заједницу, законодавна тела, културне организације и медије који су некад давали сигурност да је грађански дискурс укорењен у реалности и чињеницама, помажући нам у томе да разликујемо лажи од истине и олакшавајући настојања за праведнијим друштвом“, закључио је Хеџиз.

    Тагови:
    Крис Хеџс, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Југославија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога