Слушајте Sputnik
    Припадници Безбедносних снага Косова на церемонији прославе Ослободилачке војске Косова у Приштини

    Немачка: Зашто се не користи појам „војска“ Косова

    © AP Photo/
    Политика
    Преузмите краћи линк
    3048

    Државни секретар у Министарству одбране Немачке Томас Зилберхорн сматра да ће косовска војска бити успостављена у наредних 10 година.

    „Нису сви признали Косово и то је спорно питање. Због тога је важно да нагласим да у иницијативи за доношење закона која је поднета парламенту не стоји појам — војска. Ја на то гледам као на почетак процеса трансформације у наредних 10 година. У том периоду би требало да се реше сва спорна питања“, каже Зилберхорн за „Дојче веле“ (ДВ).

    Он истиче да су у „косовским безбедносним снагама“ (КБС) и припадници српске мањине и да оне морају да се брину за безбедност на целом Косову.

    „Овде би морао да се успостави прелазни процес, који би укључивао и интересе српске мањине и који би укалкулисао то да НАТО и његови партнери за сада имају различите ставове. Ми морамо да изаберемо пут који укључује све стране и који води до убедљивог решења“, поручује Зилберхорн.

    Упитан да ли је сада право време за успостављање војске, имајући у виду да због стагнирања „српско-косовског дијалога“ поверење према српској мањини није баш велико, Зилберхорн одговара да немачке власти то оцењује с уздржаношћу. 

    „Ми, наравно, разумемо да се морају видети помаци у отвореним питањима и због тога се надамо и залажемо за то да се сада успостави прелазни процес“, наводи он.

    Према његовим речима, КБС су професионално обучене и требало би да тај ниво одрже и подигну, како би могле да створе самоодрживе структуре. 

    „Томе служи и мисија међународне заједнице на Косову. У том смислу ми саветујемо и подржавамо како би се на Косову успоставиле самоодрживе структуре“, каже Зилберхорн.

    Он наводи да су војници Бундесвера скоро 20 година на Косову и да Немачка учествује у саветодавном и везном тиму НАТО-а, који саветује КБС на путу ка самосталности. 

    Такође, додаје Зилберхорн, они пружају подршку у логистици и сектору санитетских служби. Што се тиче опреме, Бундесвер је на Косову оставио нека возила, када је у Призрену испразнио базе које ће сада бити преуређене у центар за технологије и обуку, наглашава државни секретар у Министарству одбране Немачке. 

    „За нас је то веома важна порука, да на темељу безбедности на Косову која је постигнута подршком Бундесвера, сада можемо да организујемо цивилну обнову и тако инвестирамо у наредну генерацију, у обуку и иновације. То значи да након војног ангажмана следи тесно цивилно партнерство“, каже он.

    Упитан какву ће улогу имати НАТО када буде успостављена војска Косова, Зилберхорн поручује да та организације води политику отворених врата, а да државе саме одлучују којим безбедносним савезима хоће да се прикључе. 

    „Црна Гора, најновија чланица НАТО-а, добар је пример у којем би правцу то могло да иде. Али иницијатива мора да дође из наших партнерских земаља. Када се ради о Косову, ту постоје позната спорна питања о суверенитету и разјашњењу односа са Србијом. То је предуслов за такву једну одлуку“, објашњава немачки политичар.

    Он истиче да Београд и Приштина треба да дођу до заједнички прихватљивог решења, а да је Берлин, што се тиче могуће размене територија, веома суздржан.

    „Нигде у Европи са тим нисмо имали добра искуства. Ми морамо да спречимо да се границе успостављају по етничким линијама, јер то на дуже стазе није одрживо“, сматра Зилберхорн.

    Рат у Југославији је, наводи, показао да су различите нације тесно испреплетене. 

    „Ми морамо да дођемо до тога да припадници различитих нација могу да живе заједно у миру. То се не може одвојити границама и због тога не сме да дође до размене народа, већ морамо да радимо на томе да људи имају сигурну будућност и тамо где сада живе“, закључује немачки званичник.

    Тагови:
    Војска Косова, Немачка, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога