Слушајте Sputnik
    Балкан илустрација

    Британски експерт предлаже како би требало променити границе на Балкану

    © Sputnik /
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    1524214

    Једна од опција за решење територијалних спорова у региону је организовање нове мировне конференције уз учешће свих актера, на којој би се разматрало питање нових граница, оценио је Тимоти Лес.

    Замрзнути сукоб на Космету није могућ јер Албанци то неће прихватити, за Србију је Косово изгубљено и зато она треба да покуша да преговорима извуче максимум из постојеће тешке ситуације, сматра британски експерт и бивши дипломата Тимоти Лес.

    На међународној конференцији „ЕУ и западни Балкан: повратак реалполитике“ Лес, који је пре две године уздрмао регион тврдњом у часопису „Форин аферс“ да је прекрајање граница на Балкану неминовно, изнео је своје виђење стања у региону.

    Према Лесу, на Балкану су локалну политику увек формирали спољни фактори. Истовремено, регион је већ две деценије под контролом Запада, који је инсистирао на замрзавању стања упркос фрустрацијама међу људима на терену.

    Као још један важан фактор, Лес је у краћем излагању навео кризу у Европској унији, која, како напомиње, значи да политика проширења формално још постоји, али је у реалности мртва. С друге стране, САД су изгубиле интересовање за регион и прошли су дани када су Американци овде хтели да улажу напоре и новац.

    По мишљењу британског стручњака, криза у ЕУ вероватно ће се продубити кад следеће године европска економија уђе у рецесију — резултат је да еврозона неће преживети, што ће угрозити и само постојање ЕУ.

    Лес види везу и између ситуације на истоку Украјине и на Балкану, и уверен је да ће се, уколико се заоштри ситуација на линији Кијева и Москве, то свакако одразити и на стање у овом региону.

    Статус кво, оцењује, на Балкану не може да се одржи, па неће остати замрзнуто ни стање на Космету, нити у Македонији и Босни и Херцеговини.

    Лес је зато уверен да „мудри лидери“ треба да преговарају и поздравља напоре председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија да постигну договор.

    Уколико стране не дођу до компромиса, Лес упозорава да може доћи до наметања унилатералног решења једне стране другој, а то може довести до тога да Албанци протерају Србе са севера или да Србија анектира север.

    Он ипак не верује да ће доћи до рата и каже да је оптимиста, али додаје да је проблем што „хардлајнер Харадинај спречава Тачија да дође до решења кроз преговоре“.

    Србија ће, каже, на крају овог процеса признати Косово. „Ако бисте поставили питање грађанима Србије да ли би ратовали због стања на Косову, већина би рекла — не“, каже Лес.

    Он се и овом приликом заложио за успостављање националних држава у региону, јер, како каже, узрок конфликта на Балкану је неусклађеност политичких и физичких граница, па се мањине осећају заробљенима у туђим земљама.

    Питање је треба ли Запад да настави са својом политиком проширења ЕУ која се показала као неуспешна, или да дозволи балканским државама да успешно заврше процес својих националних држава, рекао је Лес, који као једну од опција види организовање нове мировне конференције уз учешће свих актера на којој би се разматрало питање нових граница. Друга опција је постепена транзиција, додао је, наводећи пример Македоније, где би Албанци добили већу самоуправу да би се кроз пет до десет година прикључили Албанији.

    Образлажући своју раније изнету тезу да би „Велика Србија“, Хрватска и Албанија донеле стабилност на Балкану, на питање шта би ушло у оквире те „Велике Србије“, рекао је да би то била „земља у којој се тренутно налазимо, север Косова, Република Српска уз донекле измењене границе и можда Црна Гора, мада би Црногорци настојали да сачувају своју независност“.

    На питање да ли би флексибилност граница на Балкану могла да отвори Пандорину кутују у другим деловима Европе, упитао је: Да ли заиста мислите да су европске границе фиксиране?

    Лес је као британски дипломата радио десет година у Британском бироу за спољне послове и Комонвелту, као политички секретар у Скопљу, шеф бироа британске амбасаде у Бањалуци и шеф Одељења за институције ЕУ у Лондону.

    Политиколог и дугогодишњи члан Фридрих Еберт фондације Винфрид Фајт сматра да су кључни „играчи“ на Западном Балкану ЕУ, Русија, Турска, а као нови актер и Кина, али истиче да је проблем што је ЕУ слаб глобални играч.

    „Русија је важан играч и зато је потребно сарађивати са њом. Такође и са Турском која има утицаја у БиХ и на Косову“, рекао је Фајт.

    Он је оценио и да је кључ за безбедност ограничавање проширења НАТО, као и нова структура која би спречила сукоб и појачала сарадњу међу поменутим актерима.

    По његовом мишљењу, проблем са ЕУ је што многе чланице спроводе америчке интересе, као и то што је Унија дубоко подељена по многим питањима.

    „Нисам сигуран да ће ЕУ постојати за 10 година, можда једино у форми концентричних кругова у чијем би средишту биле Француска и Немачка, а можда би им се прикључила и Пољска“, навео је Фајт.

    Тагови:
    Тимоти Лес, Балкан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога