Посетиоци су, уз учешће мариборских хорова, могли да виде и представу о развоју СПЦ у Словенији и односу између српског и словеначког народа, преноси РТС.
У представи је приказан и лик Катарине Кантакузине Бранковић, ћерке Вука Бранковића, која је удајом за цељског грофа Урлиха Другог покренула долазак православаца на просторе данашње Словеније.
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије је за РТС говорио о најтежим и најлепшим тренуцима за Србе у Словенији.
„Најтежи период је време Другог светског рата, када су поред страдања свештеника порушена и два храма у Марибору и Цељу, али и период распада СФРЈ. Црквени живот је сада у развоју и наш народ се управо окупља око цркве и оно што радује јесте да је све више младих“, рекао је митрополит Порфирије.
Уз свечану Академију у Марибору, према речима митрополита загребачко-љубљанског, и све друге епархије обележавају јубилеј — 800 година самосталности СПЦ.
„Ми смо вечерас спојили три јубилеја: 800 година аутокефалности СПЦ, Светог Саву, а обележавамо и 600 година од рођења Катарине Кантакузине, за чији долазак у Словенију везујемо и долазак Срба на овај простор“, закључио је митрополит Порфирије.
Академију организује Митрополија загребачко-љубљанска, односно Црквена општина у Марибору у сарадњи са Роса продукцијом из Марибора и уз подршку Министарства културе Србије, а одржава се у Словеначком народном позоришту у Марибору.
Академија је заснована на историјским чињеницама о Српској православној цркви, са посебним освртом на заједничку историју Срба и Словенаца.
У том смислу је и истакнут значај српске принцезе Катарине Кантакузине Бранковић, која је удајом за Урлиха Другог постала цељска грофица и која је тада са собом довела 200 православних породица и свештенике.
Значајни моменти су и 500-годишње постојање српске заједнице у Белој Крајини, као и рушење храмова у Марибору и Цељу током Другог светског рата, те исељавање словеначког живља у Србију и Босну.
Академија је концептуално замишљена као представа, у којој учествују глумци Војин Ћетковиц, Милада Калезић и Анастасија Весна Илић, оперска дива Сабина Цвилак, балет Народног позориста из Београда у кореографији Ђорђа Макаревића, Ансамбл „Ренесанс“, Српски византијски хор Мојсије Петровић, хор „Хуго Волф“ и многи други.
Редитељка Академије је Светлана Драмлић, а сценаристкиња, добитница престижне Нинове награде, Ивана Димић. Такође су у креативном процесу стварања академије у свим сегментима учествовали професор Зоран Симјановић и Ненад Илић.
Захваљујући савременој визуелној технологији, у креацији Горана Балабана, Мариборчани су у прилици да ток Академије прате на фасади мариборског позоришта.
У саопштењу Црквене општине у Марибору наводи се да они верују да ће овај пројекат дати додатни подстрек међусобном зближавању двају братских народа.
