Слушајте Sputnik
    Италијанска застава у Равени

    Италијански интелектуалци за повлачење признања Косова

    © Sputnik / Владимир Судар
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    31050

    Иницијатива групе интелектуалаца из Италије да се покрене петиција за повлачење признања Косова је хвале вредна, али су мале шансе да ће Италија ревидирати свој став према самопроглашеној независности јужне српске покрајине, каже Слободан Јанковић са Института за међународну политику привреду.

    Иницијатори петиције намеравају да је, након прикупљања довољног броја потписа, упуте Доњем дому Парламента Италије 20. фебруара, на дан кад је Италија признала Косово. Идеја је потекла од Срба и Италији, а у Одбору за покретање поновне расправе о италијанском признању независног Косова између осталих су историчар Стефано Пилото, новинари Стефано Верноле и Марија Лина Века, почасни конзул Србије за регион Венето Лорета Бађо, почасни конзул Србије у Фиренци Леандро Кјарели, професор Универзитета Тор Вергата у Риму Алесандро ди Мео, блогер Федерико Роберти…

    Према речима Слободана Јанковића, реч је о људима који познају нашу ситуацију и објављују књиге и научне чланке о Србији и Балкану.

    Марија Века је написала више књига о страдању српског народа на КиМ, а у књизи „Вучје срце“ међу првима је упозорила на шверц људских органа киднапованих Срба са Космета.

    Стефано Верноле је писао више пута о балканској политици и проблему КиМ, о силним неправдама и недоследностима, а Стефано Пилото предаје у Трсту и дуги низ година редовни је посетилац Србије и Балкана.

    „Ту су и имена многих других људи који су упознати са нашом ситуацијом, али не мислим да ће то сада нешто променити. Махом су то људи из света науке, медија, делимично културе, а иако је њихов глас важан додатни глас за нас на италијанској медијској сцени, њихов утицај у овом тренутку не може да има пресудну улогу“, наводи Јанковић.

    Он објашњава и зашто се не може очекивати да ће Италија у блиској будућности ревидирати свој став према питању Космета.

    „По низу питања која су суштинска за саму Италију постоји неслагање између садашње Владе и Брисела, донекле и непоклапање са НАТО-ом, тако да им отварање још једног фронта не би ишло на руку. Питање КиМ је врло крупна ствар да би Италија сад ту искакала“, сматра наш саговорник, истичући да би за тако нешто морало да дође до промене у оквиру саме ЕУ, што се може очекивати у наредних 10 година, али не и у овом тренутку.

    На питање да ли би аргумент у прилог подршке петицији евентуално било то што је својевремено усвојен захтев групе италијанских војника да им држава исплати одштету јер су се разболели, а неки и умрли након службовања у Кфору, како се верује због последица бачених НАТО бомби са осиромашеним уранијумом, Јанковић каже да то јесу повезане ствари, али да иако је тај случај узбуркао италијанску јавност због страдања, није дошло до значајније осуде Алијансе.

    „Наравно, нама значи свака подршка, а наша дипломатија то треба да користи, ако ништа друго да се смањи притисак из Италије на нас, да барем они не буду ти који ће нас притискати да чинимо неке кораке који су у супротности са нашим националним интересима и правдом уопште“, каже Јанковић.

    У Италији, како истиче наш саговорник, има пуно људи који су спремни да сведоче истину о КиМ, а Србија треба да им системски помогне да се више чује њихов глас.

    Италија је чланица НАТО-а, који је бомбардовао СР Југославију 1999, а признала је Косово свега четири дана након што је Приштина прогласила независност 17. фебруара 2008. године и већ у мају те године отворила је амбасаду.

    У овом тенутку се 1.935 италијанских војника налази у саставу Кфора, док је на почетку те мисије било њих 5.000, а у неколико наврата Италијан је био на челу тих снага. Италија такође има 600 војника у саставу Еулекса.

    Тагови:
    интелектуалци, Италија, Косово, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога