„Поручио бих српском народу да погледа земље које су кренуле европским путем. Да ли има иједна земља која није боље прошла? Све су стабилније и напредовале су“, рекао је Скот на панелу „Другачија ЕУ — другачије партнерство“ на Копаоник бизнис форуму.
Оценио је да ће придруживање ЕУ Србију ојачати после свега шта је преживела са својим суседима, као и да ће људи моћи боље да живе.
„Желите да ваши грађани живе као у Европи и да постанете део европског клуба, али морате да поштујете његова правила“, навео је Скот.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је ЕУ најбоља за будућност Србије и додао да су реформе које Србија треба да спроведе добре за српску економију и српски народ.
Навео је да посао још није завршен и да се Србија мора још потрудити да постане чланица ЕУ.
Фабрици је рекао да је ЕУ „економски добро“, да је у последње две године отворено 7,5 милиона нових радних места, као и да се бележи економски раст.
„Европски избори ће бити важни јер су људи схватили да је Европа битна. Не мислимо да се вратимо у 2004. годину, свет се мења. Мислим да смо јачи и да имамо нови капацитет да реагујемо“, рекао је Фабрици.
Навео је да су све кризе попут миграција, украјинске или финансијске, заправо увезене и да нису кренуле из Европе.
„Финансијска криза је кренула из Америке, миграције из Африке. Нисмо ми напали Украјину, неко други јесте. Ово није изговор, већ ствари треба назвати правим именом“, рекао је Фабрици.
Суочавање с кризама показало је колико је „наш пројекат зрео“, јер смо 60 година били заузети изградњом Европе изнутра, додао је Фабрици.
Он је навео да Европа није у кризи, већ да постоје изазови на које покушава да одговори.
„Наш систем није био припремљен за шок, на прилив милион миграната одједном. Европа као свака друга заједница суочена је с променама, иновацијама. Нико није напустио еврозону и нико више неће ни да организује референдум да напусти ЕУ“, рекао је Фабрици.
Амбасадорка Румуније у Србији Кристина Оана Попа подсетила је да је Румунија 1. јануара преузела председавање ЕУ и поручила да ће њен мото током председавања бити — кохезија и премошћавање јаза између земаља у региону, као и проширење Уније на земље Западног Балкана.
Рекла је да ће се базирати на четири стуба: Европа конвергенције у смислу премошћавања јаза између земаља.
Други стуб је, како каже, стварање безбедније Европе, обезбеђивање граница и питање миграција, а трећи стуб је да Европа постане снажнији глобални играч и питање проширење на земље Западног Балкана.
Додала је да се четврти стуб односи на Европу заједничких вредности.
„Желимо да приближимо Европу грађанима“, поручила је амбасадорка Румуније.
Напоменула је да је пети круг проширења променио структуру ЕУ и да је потребно време да се то среди.
„Заједничке вредности и компатибилне администрације представљају најважнији аспект. Засад морамо да решавамо ствари кроз консензус“, рекла је амбасадорка.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб навео је да лидерску позиција коју је та земља понекад преузимала никада није тражила и додао да је то „дошло само по себи“.
„Све је почело с финансијском кризом и онда су многи погледи били упрти у немачку канцеларку (Ангелу Меркел), тако да смо ми добили тај нови положај“, рекао је Шиб.
Шиб је коментаришући обновљени немачко-француско стратешки споразум рекао да уговор може да послужи као модел за интензивирање даљих европских интеграција.
Он је рекао да су неопходне интерне реформе у Европској унији и да се оне с проширењем не поништавају међусобно.
Немачки амбасадор је навео да неопходна једногласност често доводи до проблема и да би једна од могућих реформи могла да буде сагласност о областима у којима би ЕУ могла да одлучује већином гласова да би била ефикаснија.
Амбасадор САД је говорећи о односима између САД и Европа истакао да су ти односи пролазиле кроз разне кризе, али да су, ипак, САД и ЕУ природни партнери са веома јаким трговинским односима.
