Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    НАТО агресија 1999. Београд

    Жртве НАТО агресије — и две деценије касније

    © AP Photo / DIMITRI MESSINIS
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 202
    Пратите нас

    Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изјавио је да је у сарадњи са Институтом „Батут“ урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

    Он је за РТС објаснио да је истраживање спроведено на генерацији деце рођеној након НАТО бомбардовања, јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

    „Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност“, напоменуо је председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

    У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о којем токсину је реч, додао је Лакетић.

    „Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање“, истакао је Лакетић.

    Он је појаснио да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

    „Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген“, нагласио је Лакетић.

    Председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања је казао да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

    Лакетић је подсетио да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људско здравље него уранијум.

    Као пример је навео Крагујевац у којем су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

    „У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу“, истакао је Лакетић.

    Он је нагласио да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.

    Лакетић је подсетио да је НАТО агресија извршена противправно, без сагласности Савета безбедности Ун. Због тога Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине, пре свега од западних земаља, додао је он.

    Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године, пренео је Танјуг.

    Тагови:
    осиромашени уранијум, здравље, агресија НАТО на СРЈ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога