Слушајте Sputnik
    Вашингтон пост

    Вашингтон пост „оплео“ по Бриселу: Како Европска унија издаје Западни Балкан

    © AP Photo / Lauren Victoria Burke
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 206
    Пратите нас

    Европска унија је на прагу велике кризе укорењене у некомпетентности бриселског естаблишмента, пише „Вашингтон пост“ и додаје да је то прича о „гордости и издаји, непрекидним обећањима и кукавичлуку“ и прича о „тријумфу недостатка воље“.

    У предвечерје почетка европских избора, тај амерички дневник у ауторском тексту Јасмина Мујановића, познаваоца прилика на југоистоку Балкана, подсећа да је у протеклих 16 година Брисел обећавао земљама Западног Балкана, најрањивијем и најнестабилнијем региону, да је „будућност Балкана у Европској унији“.

    Прошле године, међутим, Брисел је оштро заокренуо своју политику и сасвим је угасио идеју даљег проширења.

    „Ако Западни Балкан измакне евроатлантској заједници, европски лидери ће морати да криве само себе. Потпуно изневерене због неиспуњеног обећања о интеграцији, балканске земље ће брзо постати очајне, али и опасне — посебно за саму ЕУ“, наводи лист.

    Указује се истовремено да још није касно да ЕУ преокрене свој курс.

    ЕУ би, тумачи се, морала формално да започне преговоре о чланству са Северном Македонијом и Албанијом и барем да додели статус кандидата Босни и Херцеговини.

    „То ће на тренутак стабилизовати брод, а задатак који следи је стварање одрживог и дугорочног плана за регион који ће подразумевати не само веродостојну преданост либерално-демократским нормама и праксама, него и тешко одвраћање од таквих као што је Русија“, наводи се у тексту.

    Једноставно рећи „не“ земљама Западног Балкана могло би се протумачити и као играње са традиционалним бирачким телом, али то није стратегија, већ само одложена криза, констатује аутор.

    Иако је ЕУ 2018. године невољно изнела идеју о 2025. години као најранијем датуму за проширење, Макрон је био експлицитан: неће бити проширења, бар не у предвидљивој будућности, а чак и у Берлину који важи за најотворенијег играча за питање проширења, та идеја је постала „политички отровна“.

    У анализи се подсећа да је с приближавањем избора за Европски парламент проширење нестало с дневног реда и да никога више нису занимале преостале државе региона које нису чланице ЕУ — Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Косово*, Северна Македонија и Албанија.

    А обећање „европске перспективе“ било је саставни део бриселске стратегије за задржавање Западног Балкана на путу политичких и економских реформи и за заустављање Русије, Кине, Турске, као политичких ривала.

    Констатује се да тај потез није могао доћи у горем тренутку, с обзиром на то да су Скопље и Атина тек у јануару ове године окончали свој скоро три деценије дуг спор због имена Македоније.

    Подсећајући на привилегију уласка у ЕУ бивших чланица Варшавског пакта, истиче се да земље Западног Балкана нису исто што и земље Источне Европе, чије чланство у ЕУ је био преседан.

    Док је Источна Европа проживљавала деценије ауторитарних режима, југоисток континета је деценијама био под владавином једнопартијских режима, а потом је уследио низ регионалних и унутрашњих сукоба који су довели до смрти око 150.000 људи између 1991. и 2001. године.

    Укратко, сврставање држава и промоција демократије на Западном Балкану били су осетљиви и одрживи, а оно што је регион добио уместо тога био је модел приступања ЕУ: технички строг, али политички неефикасан програм, закључује се у тексту. 

    Тагови:
    вашингтон пост, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога