„Једино тако се могу створити услови за даљи напредак у нормализацији односа Београда и Приштине, али и историјско помирење српског и албанског народа на чему Србија предано ради и наставиће да ради и убудуће“, пише у извештају Канцеларије Владе Србије за КиМ који ће бити представљен на седници Парламента у понедељак, а на којој ће учествовати председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије Марко Ђурић.
На почетку извештаја се констатује да је Влада Србије 2013. године затражила и од Народне скупштине добила одобрење за отпочињање политичког дијалога са привременим институцијама у Приштини.
Одобрење за вођење политичког дијалога усвојено је у документу под називом „Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на КиМ“, који је у јануару 2013. године одредио „црвене линије“ Србије и који је током дијалога представљао правни основ и оквир деловања извршне власти у процесу.
Истиче се да су Срби на КиМ првим споразумом добили могућност да на северу покрајине организују органе локалне власти, а критике да је Србија тим споразумом пристала на укидање сопствених институција локалне самоуправе, наглашава се у извештају, произвољне су.
Izveštaj o Kosovu u Metohiji #kosovo https://t.co/WBsVvWTtBE
— gordana comic (@gordanacom) 23. мај 2019.
„Срби су добили право на формирање ЗСО као додатног механизма институционалне заштите њихових права у Покрајини“, стоји у извештају.
У документу је извучено неколико главних закључака у вези са политиком Србије, а први је да је Београд одабиром мировног принципа за активно и посвећено ангажовање у преговорима направио „својеврсно стратешко изненађење“.
Тај закључак, како се наводи, потврђује чињеница да су привремене институције у Приштини од 2013. године покушавале да избегну испуњење својих обавеза из дијалога, да напусте тај процес и/или да приморају Србију да учини то исто.
Оцењује се да тај податак јасно сведочи да преговарачки процес и примена договора у основи нису у интересу Приштине и да управо зато она настоји да их у потпуности уруши.
Наводи се да је политички дијалог у сваком смислу радио за интересе српске стране, која је у периоду преговора успела да сачува мир на простору Покрајине и шире, те да у том периоду није било озбиљнијих безбедносних криза.
Такође се констатује да је одвијање дијалога било корисно за све стране и да се једино тим путем могу осигурати трајни мир и стабилност као врхунске вредности.
Још један закључак се односи на то да је ангажовање Србије у политичком дијалогу очигледно успело да делимично амортизује бескомпромисан став подржавалаца тзв. независности Косова.
„Имајући у виду да они све чешће званично захтевају да се преговорима изнађе свеобухватно трајно решење за КиМ, јасно је да више не сматрају да је то завршена ствар“, истиче се у извештају.
Међу закључцима је и тај да је Србија у основи успела да у потпуности заштити своје интересе у Покрајини и у контексту европских интеграција, без давања суштинских уступака.
Упркос критикама у вези са наводном предајом српских институција на северу КиМ, на том простору, како се наводи, Срби тренутно доминирају свим политичким, полицијским и правосудним институцијама.
Било је укупно 188 састанака, од којих 24 на високом политичком нивоу, те 45 споразума који су донели добити за српску страну на КиМ.
Међу користима за српску страну наводи се Споразум о мосту, чиме је међународно призната и уважена забринутост Срба у Косовској Митровици за безбедност.
Такође, међународни фактор је прихватањем споразума из дијалога признао да у оквиру правног система привремених институција у Приштини постоји потреба за додатном заштитом политичких, верских и других права Срба на КиМ, у обиму који је знатно шири од оквира које формално пружају закони који су тренутно на снази у Приштини.
Кроз постизање споразума о слободи кретања и бројним другим споразумима, обезбеђена је заштита принципа статусне неутралности када је у питању представљање Приштине у регионалним организацијама, као и коришћење бројних службених личних и путних докумената, стоји у извештају.
Истиче се и да је сетом споразума о правосуђу обезбеђена пуна правна сигурност Срба, те да је, између осталог, дошло до ширења робне размене, услед чега је Београд до увођења незаконитих такси остварио корист од више милијарди евра.
Као једна од добити, наводи се и да је извршена заштита приватне имовине Срба и СПЦ.
Седница, на којој ће извештај о КиМ бити једина тачка дневног реда, заказана је за понедељак, 27. мај.
