Слушајте Sputnik
    Косово и Србија - илустрација

    Британски истраживач објаснио конкретне потезе који воде до поделе Косова

    CC0
    Политика
    Преузмите краћи линк
    41971

    Истраживач на Геополитичком форуму Кембриџ универзитета и бивши дипломата на Балкану Тимоти Лес верује да ће Косово на крају бити подељено.

    Лес верује да ће косовско питање на крају бити решено поделом и то тако што ће, како каже, само бити формализовано стање на терену — Београд не контролише југ, а Приштина север.

    Он каже да косовско питање у овом моменту јесте заглављено, јер је, према његовим речима, Приштина одбацила понуду Београда о подели за признавање, али истиче да то неће бити заувек, јер обе стране желе да реше проблем који парализује њихов национални развој.

    „Косово очајнички жели да са признањем оконча стање међународно правног вакуума, док Београд жели да нормализује односе Србије са Косовом како би се придружио ЕУ и окончао проблем који оптерећује српску политику од 1980-их“, рекао је Лес у интервјуу за Танјуг.

    Подела је, уверен је Лес, једина нада за решење у преговорима Београда и Приштине, јер би то био компромис, али и ако Приштина одмах одбије поделу и ако изостане усаглашено решење, то, по његовим речима, још није крај.

    „Приштина ће у својим очајничким жељама легализовати статус Косова, на крају ће покушати да то постигне уједињењем са признатом државом Албанијом, чији се правни статус може ’позајмити‘, било да се ради о признавању пасоша или чланству у Интерполу“, објашњава бивши дипломата.

    То би одговарало Тирани и дало јој нову националну мисију, додаје Лес, јер се, иначе, наде Албаније о придруживању ЕУ гасе.

    То би затим како сматра Лес, изазвало панику у Србији, која ће се осећати примораном да припоји север Косова да би спасла Србе од тога да живе у албанској националној држави.

    Лес је уверен да ће се ствари практично тако и завршити.

    „Спољни играчи ће протестовати и одбијати да признају нове чињенице на терену, али неће учинити ништа да зауставе Србе и Албанце и мирно ће прихватити ослобађање од терета и решавање дугогодишњег спора“, предвиђа Лес.

    Коментаришући текст Едварда Џозефа у којем он предлаже нове притиске на Србију као стратегију за решење косовског проблема, Лес каже да се Београд већ суочава са притисцима Приштине да безусловно призна Косово путем увођења трговинских тарифа и лобирањем код моћних спонзора као што је Немачка.

    На питање како даље у ситуацији када Приштина тражи искључиво признање, а Београд одговара да о томе нема говора и какав би одговор заинтересованих промотера косовске независности могао да се очекује, Лес каже:

    „Следећа фаза ће укључивати промену власти у Приштини, да се види да ли ће неко други успети тамо где су Харадинај и други пропали. На крају, ако Приштина не може да убеди Београд да безусловно призна Косово, претпостављам да ће покушати да једнострано реши проблем непризнавања Косова, посебно тражећи уједињење са Албанијом“, сматра бивши британски дипломата.

    Он додаје да Србе не би требало да забрињава текст Едварда Џозефа и да је његова најновија кампања само прерада његове старе идеје да Србија мора безусловно признати Косово и да „Запад треба да настави да туче Србе док то не учине“, потенцира Лес.

    „Међутим, нико не може да натера Србију да призна Косово ако она то не жели“, истиче Лес.

    А што се тиче претњи, све су, оцењује он, шупље:

    „Нико на Западу није стварно заинтересован за питање Косова, о чему говори то да су и Вашингтон и Брисел рекли да ће прихватити шта год се стране у спору договоре. Дакле, Срби би требало да траже решење које је у складу са националним интересом Србије“, поручује Лес.

    Он истовремено сматра да, како каже, незаустављива политичка криза ЕУ значи да је процес проширења практично завршен, те да Србија, чак и ако би безусловно признала Косово, не би постала чланица Уније.

    Упитан шта би уопште могао бити основ за најављени разговор о Косову и Метохији у Паризу и шта је циљ тог самита, Лес каже да се овај скуп више односи на Немачку, него на Косово, „нарочито на немачку идеолошку одбојност према национализму и националним државама, њен продубљени раскол са Сједињеним Државама, јединство са Француском, али и неслагање око питања поделе Косова. Што се Косова тиче, тај састанак неће ништа ново понудити, осим да ’подели агенду дневног реда‘“, сматра Лес.

    Француско-немачка иницијатива ће само закомпликовати напоре да се постигне било какав споразум, јер успоставља још један процес решавања, који ће се „такмичити“ са дијалогом у Бриселу и америчким дипломатским напорима усмереним ка подели.

    „Као последица тога, Београд, Приштина и различите фракције у Приштини сада ће имати ’мени‘ спољних партнера и процесе решавања из којих могу да бирају“, додаје он.

    На питање да ли ће и после европских избора питање косовског проблема остати у надлежности Брисела, бивши британски дипломата одговара да ће „овај токсичан начин бити настављен, али без икаквог решења“.

    „Један проблем је што се у дијалогу свесно избегава стварно питање, односно, питање шта је Косово вољно да дâ Србији у замену за признање. Други је да Брисел нема моћ или кредибилитет да преговара о договору“, сматра Лес.

    За разлику од Американаца, како он наглашава, који могу да подрже своју дипломатију уз претњу силом, ЕУ не може да изврши било какав стварни притисак на Београд и Приштину, осим ако одуговлачи процес интеграције.

    Међутим, истиче, „будући да је ЕУ ефективно одустала од проширења, ова полуга не садржи никакве реалне моћи“.

    Тагови:
    подела Косова, подела, Велика Британија, Србија, ЕУ, Косово, Тимоти Лес, ЕУ, Косово и Метохија, Велика Британија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога