Потпуни рат између САД и Ирана одмах би утицао на глобалне цене сирове нафте, као што је недавна ескалација тензија на Блиском истоку већ показала. Сада је једино питање колико би цене скочиле.
Почетком јуна саветник иранског врховног лидера Алија Хамнеија упозорио је да ће цене нафте порасти до нивоа који су „неподношљиви“ за САД и њихове савезнике, те да ће највероватније достићи 100 долара по барелу када и ако „први метак“ буде испаљен у Заливу.
Више од сто долара за барел
Почетак рата између САД и Ирана могао би изазвати поремећај у снабдевању, што би довело до пораста цена на тржишту нафте, оцењују аналитичари за РТ.
„Свакако, тржишта ће реаговати прилично избирљиво, посебно ако се затвори Хормушки теснац. Лако бисмо могли да видимо цене нафте изнад 100 долара за барел“, каже Енди Липов, председник „Липов оил асосиејтс“.
Иако је мало вероватно да ће доћи до отвореног конфликта, цене нафте могле би порасти на више од 100 долара ако ипак дође до тога, сматра и Џефри Такер из Америчког института за економска истраживања. Међутим, да би се достигли ти нивои, били би потребни месеци, додао је аналитичар.
„Могли бисмо да видимо прави пораст цена нафте ако би избио прави рат“, рекао је он, уз оцену да ипак „нико није спреман за прекид ланца снабдевања, па би се покушало избегавање отвореног сукоба“.
Привремени скок
Такве цене сирове нафте последњи пут су виђене у периоду 2011-2013. године и пре пада на тржишту нафте у 2014. години. Међутим, истраживања говоре да чак и ако дође до повећања, цене нафте неће дуго остати на тако високом нивоу.
„Очекујем да ће то трајати неколико недеља, месец или два, док се непријатељства не смање и док се пролази поново не отворе и буду безбедни за бродове који пролазе“, рекао је Липов за РТ.
Слично размишља и Такер, који каже да би привремени пораст трајао до пола године, односно, до коначне стабилизације тржишта. Веће цене нафте би, додаје, свакако биле корисне за произвођаче нафте изван Блиског истока и Хормушког пролаза.
Ланчана реакција
Истовремено, ланчани поремећај може угрозити продају нафте у Кувајту и УАЕ, јер они зависе од снабдевања преко тих пролаза, изјавио је Липов за РТ.
„Не мислим да је овај сукоб добар за било кога, али претпостављам да постоји шанса да амерички произвођачи могу да верују да је то у њиховом интересу“, изјавио је Такер.
Међутим, он је додао да нико тренутно није спреман за такве поремећаје у ланцима снабдевања нафтом и да би то могао бити један од разлога зашто су се САД повукле када је реч о нападу на Иран.
И политички и економски аналитичар Шабир Разви каже да би напад на Иран могао да има глобалне последице.
„Ми још нисмо изашли из кризе која је почела 2008. године. Али, чим крену да расту цене нафте, то ће имати озбиљне последице. Неки економисти кажу да би цене могле да скоче и на 300 долара по барелу“, каже Разви.
