Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1359
    Пратите нас

    Будућност дијалога Београда и Приштине је веома неизвесна, јер се не зна какав ће бити даљи развој ситуације на Косову и Метохији, оценио је данас министар спољних послова Ивица Дачић и додао да се крајем августа могу очекивати нови доласци међународних званичника у Србију и нове иницијативе и сагледавање стања на КиМ.

    Дачић је поновио и да САД не желе да врше притисак на Србију, зато што знају да проблем није у Београду, већ у Приштини.

    „То ми је рекао саветник америчког председника за безбедност Џона Болтона на састанку који је био изванредан, а то је велика промена у ставу САД“, оценио је министар гостујући на телевизији „Пинк“.

    Нагласио је да велике земље тешко мењају стратешке оријентације, приметивши да је такозвана политика аутопилота нанела велику штету америчким интересима у региону.

    „САД сада нису популарне у Србији, која је највећа земља у региону. Шта је интерес Америке да воли неке друге и да помаже земље из којих су дошли терористи да их убијају 11. септембра“, упитао је Дачић.

    Како је рекао, крајем августа се могу очекивати нови доласци међународних званичника у Београд, нове иницијативе и ново сагледавање стања на КиМ.

    Дачић је навео и да Француска и њен председник Емануел Макрон желе да се укључе у решавање питања КиМ, додајући да је Макронова посета Србији била изванредна.

    „Из коментара чланова његовог кабинета чујем да се нису се још ’освестили‘ од утисака, јер је посета превазишла сва њихова очекивања“, рекао је Дачић.

    Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Дачић је навео да се на Србију врши притисак да буде конструктивна и да престане да лобира за повлачење независности Косова, као и да престане да се противи учлањењу Косова у међународне организације, док се у исто време Приштина хвали успостављањем дипломатских односа са Антигуом и Барбудом.

    „Ако хоће тако — већ сутра или прекосутра имаће нашу реакцију. Наша суздржаност је дошла до краја, настављамо да радимо на повлачењу признања“, поручио је Дачић.

    Упитан за недавни састанак са нашим амбасадорима у Португалији, Аустрији, Нигерији, Албанији и Савету Европе, Дачић је казао да је том приликом анализирана ситуација и однос тих земаља и институција према Србији и њеним националним интересима и да су у складу са тим даване смернице амбасадорима.

    Дачић је као пример навео Савет Европе истичући да Косово „мерка“ чланство у тој институцији због чега Србија мора да се припреми за разне врсте сценарија.

    Указао је да је, у том контексту, важно успоставити коректне односе са новом генералном секретарком Савета Европе, доскорашњом хрватском министарком спољних послова, Маријом Пејчиновић Бурић.

    Дачић је, такође, изразио очекивање да ће Хрватска, која ће после Финске председавати ЕУ, бити мотор европских интеграција целог региона, а не препрека.

    „Бар се надам да ће тако бити. Наш интерес никада није био да погоршавамо односе са Хрватском, ми само реагујемо на разне покушаје негирања историје, преувеличавања неких догађаја и на релативизовање злочина над Србима“, рекао је Дачић и додао да су веома важни односи Срба и Хрвата, као и Срба и Албанаца, јер сва три народа живе у више држава.

    Истакао је да је за Србију веома важан и однос са Нигеријом, као једном од највећих муслиманских земаља, која се суочава са сличним проблемима као и Србија.

    „Нигерија није признала Косово, али је гласала за њихов пријем у Интерпол. Зато са њима мора да се ради, морају да знају шта су наши национални интереси, као и са Никарагвом, на пример, која такође није признала Косово, али је била суздржана на гласању за Интерпол“, указао је Дачић.

    Напоменуо је да се Србија припрема за следећу годишњу конференцију Интерпола, која ће бити одржана у октобру, и да у том смислу добро сарађује са министром полиције Небојшом Стефановићем.

    „Морамо да се припремамо, иако се не зна да ли ће пријем Косова бити на дневном реду. Не знам ко им је то саветовао, и сами Американци се чуде што су се поново пријавили“, казао је министар.

    Додао је и да се Србија не противи да Приштина учествује у разним иницијативама, али у складу са раније постигнутим договором, односно — као статусно неутрална, а не као држава.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога