Прави „потпис“ овог геноцида НАТО-а, под диригентском палицом САД, како тврде европски експерти, још није у потпуности сагледан.
Лист пише да Швајцарац Јан Валтер, власник блога „Легитим“, повлачи апсолутну паралелу између ратова које је НАТО после Заливског рата водио у Србији 1999. године, Авганистану од 2001, Ираку 2003, Сомалији, највероватније и у Либији, а на послетку и у Сирији.
Са њим се, како наводе „Новости“, слаже и Герд Шуман, аутор и уредник на немачкој телевизији АРД, који истиче стравичан податак да нема српске породице која није изгубила најмање једног члана у НАТО бомбардовању 1999. или од последица употребе радиоактивног оружја.
Од 1991. до 2003. године на територији Ирака, који је највише контаминиран осиромашеним уранијумом на целој планети, бачено је око 2.000 бомби напуњених овом муницијом.
Лист наводи да је реч о резултатима најновије научне студије експерата окупљених око непрофитабилне организације „Трут аут“, објављених у стручном часопису „Загађење животног окружења“.
Број оболелих од малигних болести у провинцији Бибил, јужно од Багдада „експлодирао“ је са 500 случајева забележених 2004. на 9.082 само пет година касније.
„Новости“ наводе да је, према званичним подацима НАТО-а, поред касетних бомби, на територију Србије и Црне Горе бачено 15 тона уранијумске муниције, али и да независни истраживачи тврде да је ових токсичних материја било барем три пута више.
Лист цитира и швајцарског политиколога Нилса Петера Амицбела, који каже да је прва жртва рата, као и увек, истина.
„Рат против Србије може да вам послужи као огромно упозорење. Био је локални, ограничени рат, вођен са уништавајућим последицама, без сумње, са циљем десетковања цивилног становништва“, каже Амицбел.
