Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1965
    Пратите нас

    На данашњи дан пре 21 годину представници СР Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Тиме су окончани напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију, а на Космету су, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, распоређене међународне снаге.

    Потписивању споразума на војном аеродрому код Куманова присуствовао је и генерал Брано Крга, који се данас, после више од две деценије и даље детаљно сећа како је пописивање споразума текло.

    Кумановски споразум — излазак српске војске са Косова

    „Авиони су нон-стоп надлетали место на коме смо били окупљени и имали су команду да у случају да се споразум не потпише дејствују. Односно, да се рат настави“, присећа се наш саговорник.

    Како каже, односи са представницима Кфора, кога је представљао британски генерал Мајк Џексон, били су коректни, односно — према нама су се понашали са поштовањем.

    „Доказ тога је и чињеница да ми нисмо одмах потписали први споразум који нам је понуђен, а који није предвиђао да се донесе Резолуција у СБ УН. Говорили су нам да је то ’наша‘ територија и да ми можемо да примимо коју год хоћемо војску. Мислим да је споразум који је сада валидан био четврти по реду који нам је понуђен и који смо ми прихватили“, присећа се Крга.

    По његовим речима, сама чињеница да су преговарачи готово три дана тражили решење, сама по себи је доказ да српска војска није поражена на Космету, већ да је њено повлачење било ствар договора.

    „Размишљали смо, а и разговарали и ми међусобно, али и са представницима Кфора о томе шта ће се и како дешавати после потписивања споразума. Ми смо стрепели за наше људе на Косову, за Србе који остају иза нас, а оно чега смо се прибојавали се и десило, а врхунац је био погром 2004. године“, каже генерал Крга.

    Споразум је доказ да нисмо поражени

    Саговорник Спутњика се присећа и да је тада разговарао са једним високим војним званичником управо о томе шта доноси будућност. Он му је рекао следеће:

    „Коначно разрешење кризе зависи од Београда. Ако Београд буде стабилан и просперитетан, Албанци ће се окренути опет према њему. У супротном, окренуће се према Тирани“, присећа се Крга.

    Он каже да је споразумом окончан рат и да су им тада свима осећања била помешана. Јер, са једне стране било је добро да се рат оконча, а са друге стране постојала је напетост како ће се даље ствари одвијати са Србима на Космету.

    Наш саговорник подсећа и да је српска страна успела да смањи зону безбедности (која је требало да буде 25 километара) на пет, што је за нас био велики успех.

    „Други успех преговора је то што смо њихов предлог за повлачење српске војске и полиције са Косова пролонгирали са 3 на 11 дана“, додаје он.

    Потписници овог споразума су командант Кфора британски генерал Мајк Џексон, генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, у име Владе СРЈ и генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић, у име Владе Србије. У југословенској делегацији налазили су се и генерали Благоје Ковачевић, Бранко Крга и Драгослав Вујовић из Министарства спољних послова СРЈ.

    Престало бомбардовање

    Дан после потписивања споразума престало је НАТО бомбардовање Југославије после 78 дана, а снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су повлачење са Косова и Метохије, које је према споразуму трајало 11 дана.

    Кумановским споразумом створена је и Копнена зона безбедности, која формално још постоји, а чија је дубина пет километара од административне линије покрајине и централне Србије.

    До 2001. године у КЗБ су могли да се налазе само лако наоружани припадници полиције, а од окончања сукоба на југу Србије у Зони се налазе и припадници војске и полиције. За спровођење Кумановског споразума на терену надлежна је Заједничка комисија за имплементацију, коју чине представници Кфора, Војске Србије и МУП-а Србије, а организују се и састанци команданта Кфора и начелника Генералштаба Војске Србије. У циљу повећања безбедности, јединице ВС и Кфора организују заједничке истовремене патроле.

    Споразум је дефинисао и Ваздушну зону безбедности, која је 1999. године дефинисана на 25 километара, а 2001. је смањена на пет километара од административне линије у дубину територије централне Србије.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Бранко Крга, Кумановски споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога