Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 036
    Пратите нас

    У светлу предизборних страсти које се распламсавају у САД, украјински расколници, очајни што је актуелни председник Владимир Зеленски занемарио црквену тему, покушавају да своје проблеме реше преко Америке.

    Најактивнији је Филарет Денисенко, „отац раскола“ који се посвађао са свима у својој домовини. Међутим, његова судбина, као и конкурената у Православној цркви Украјине (ПЦУ), у великој мери зависи од обичних Американаца.

    „Шта могу да ураде САД? Да пруже заштиту од напада које може да изведе руска црква“, говорио је Филарет Денисенко пре две године.

    Тада је мислио на цариградског патријарха Вартоломеја, који је у јесен 2018. године одобрио спајање две расколничке групе: Украјинске аутокефалне православне цркве, формиране још 1920-их година, и Кијевског патријархата, који је Денисенко основао почетком 1990-их. Неколико месеци касније Фанар је, заобилазећи каноне, легализовао структуре које су се ујединиле у Помесну цркву Украјине.

    Тада су се расколници на сваки могући начин захваљивали свом истанбулском „духовном оцу“. Данас се труде да га не помињу узалуд. Јер томос (акт о аутокефалности цркве) је створио је само још један у низу раскола. 

    Филарет није дошао на чело нове структуре. Остао је кратких рукава због свог младог штићеника Епифанија Думенка. Он је одузео бившем шефу Кијевског патријархата већину од шест хиљада парохија и црквену касу.

    Након тога је започета борба која траје и дан данас: Филарет покушава да натера државу да региструје Кијевски патријархат који је он укинуо, а истовремено одмрзава банковне рачуне организације. ПЦУ покушава да задржи свештенике и вернике, чија се очекивања, благо речено, нису остварила.

    Ослањање на дијаспору

    Чинило се да ће Денисенко остати без свега, али он још увек није изгубио утицај у Украјини и иностранству. Почетком године формирао је епархију која обједињује око две десетине страних парохија. И најавио је посету Сједињеним Државама, која је, међутим, отказана због пандемије вируса корона.

    Украјинска дијаспора је једна од највећих у свету, а најприсутнија је у САД и Канади: око три милиона људи. Неки од њих су били и на важним државним функцијама. Украјинка Христја Фриланд је била министарка финансија Канаде, а затим је дошла на чело Министарства спољних послова.

    А америчка држављанка Наталија Јареско радила је у америчким државним органима а онда две године провела на месту министра финансија Украјине, одакле је 2016. отишла уз скандал. Након тога је послата да надгледа финансијски систем Порторика.

    „Управо преко ње Денисенко покушава да дође до утицајних људи у Конгресу и Белој кући“, објашњава извор агенције РИА Новости.

    На пример, она му је помогла у посети Сједињеним Државама 2018. године када се срео са потпредседником Џоом Бајденом и јавно замолио за „помоћ у стварању помесне независне аутокефалне цркве“.

    Молба је испуњена: када је 6. јануара 2019. године ПЦУ добила жељени томос, једини страни политичар који је званично честитао Украјини на овом догађају био је државни секретар Мајк Помпео. И током своје последње посете Кијеву, од свих верских вођа, он се састао само са руководством ПЦУ.

    Сада се Филарет поново нада на помоћ преко океана: у званичном обраћању председнику Доналду Трампу рекао је да верујући Украјинци „преживљавају сплетке злих сила“, а да украјинске власти не одобравају обнављање Кијевског патријархата. А то је „кршење права на верску слободу“ за које се, наводи Филарет у свом писму, бори амерички председник.

    Филарет тражи савезнике у Белој кући

    Искусни политичар Денисенко је искористио тренутак: Трамп је у јуну званично уврстио промоцију верских слобода у свету у приоритете спољне политике САД. „Филарет је зато одлучио да пронађе савезнике у Стејт департменту и Белој кући. Међутим, они такође тренутно не подржавају ПЦУ“, наводирекао је извор.

    Амерички председник Доналд Трамп испред Беле куће
    © AP Photo / Patrick Semansky
    Филарет је одлучио да пронађе савезнике у Стејт департменту и Белој кући, међутим, они такође тренутно не подржавају Православну цркву Украјине.

    Али Филарет нема среће и ризикује да изгуби прекоокеанске савезнике. Ствар је у томе да су сви они заузети председничком трком. А судећи према анкетама, кандидат републиканаца Трамп заостаје за демократом Џоом Бајденом. Овај други, пак, активно је подржавао бившег председника Петра Порошенка, творца ПЦУ, који још увек финансијски помаже „свом детету“. Истанбулски куратори „независне цркве“ самог Бајдена доживљавају као председника: шеф Америчке архиепископије (као део Цариградског патријархата) Елпидофор, највероватнији наследник Вартоломеја, недавно је позвао своју паству да гласа за кандидата демократа.

    „Демократе су активно подржавале Порошенкову тежњу за „црквеном независношћу од Москве“. Такође, они активно врше притисак на вође локалних православних цркава да признају ПЦУ“, објашњава саговорник РИА Новости.

    Канонска црква јача

    И у ПЦУ, и у Кијевском патријархату ситуација је очајна: упркос обећањима да ће постати „главна верска снага Украјине“, они брзо губе своје присталице, за разлику од канонске Украјинске православне цркве, која је од 2014. године, када су започети прогони, јача за 400 свештеника и скоро 600 монаха и монахиња.

    Дакле, жеља расколника који се међусобно боре за симпатије Американаца је разумљива. Из очаја се окрећу ка „последњој инстанци“.

    „Сам украјински раскол је у ствари покушај да се Црква национализује, па се, у случају унутрашњих сукоба, верске вође окрећу секуларним властима. Филарет Денисенко је то почео још 1990-их. Управо захваљујући одлуци секуларног Кијева, тада је створио своју организацију“, истиче у разговору за РИА Новости украјински политиколог Ростислав Ишченко.

    Истовремено, вође раскола су усвојиле навике секуларних политичара Украјине. Они, према речима Ишченка, сматрају Вашингтон „својим шефом“ и на све се жале управо њему. Али велико је питање да ли ће украјинске расколнике чути у иностранству. Као и то да ли ће нови станар Беле куће, ма ко био, хтети да их искористи као адут у спољној политици.

    Тагови:
    расколници, Украјина, Доналд Трамп
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога