Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    85566
    Пратите нас

    Део извештаја шефа комисије УН Бакарија Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен, али су делови тог извештаја доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

    Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“.

    Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук називао је пут између Кијева и Клине на Косову и Метохији „најопаснијом саобраћајницом на свету“.

    То је било деведесетих година прошлог века, када су се на том подручју водиле жестоке борбе између српских снага и албанских терориста.

    НАТО је 1999. године данима бомбардовао Србију, између осталог и уранијумским пројектилима.

    Гађајући српске одбрамбене положаје, НАТО је употребљавао и муницију са осиромашеним уранијумом.

    УН сакриле извештај о последицама НАТО агресије

    УН су сакриле од јавности извештај у којем се наводи да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово и Метохију око 10 тона осиромашеног уранијума.

    Тај извештај саставио је шеф Мисије за просторни програм УН Бакарија Канте.

    Извештај објашњава да су НАТО снаге извршиле бомбардовање у време сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је изазвало последице у ланцу исхране.

    Због тога су будуће генерације изложене повећању броја оболелих од рака и леукемије, побачаја и деформација новорођених беба.

    Део извештаја шефа комисије УН Бакарија Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен.

    Незапамћен ратни злочин: НАТО тестирао оружје на цивилима

    Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

    „Сваки важнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП-а (Програм УН за животну средину чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су, заправо, тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин“, навео је Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извештај УН о последицама НАТО бомбардовања СР Југославије.

    Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и француском „Монду“, каже да је то била прва у низу „хуманитарних“ интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију.

    Истраживачи УН у пратњи НАТО-а

    Парсонс је запањен што су се САД и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом.

    Он тврди да је у то време спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију.

    „Тим УНЕП-а је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи коју је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама и сâм сам трпио велике притиске због тога. У то време је још било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи“, објашњавао је Парсонс.

    НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи УН да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају је направљен компромис — екипа УН је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње војника НАТО-а.

    „Бесмислен извештај“

    Водили су их искључиво на места на којима није кориштена уранијумска муниција или на локације које су пре тога очистили.

    „Извештај који је после тога састављен је бесмислен. Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога, једноставно су слушали оно што је портпарол НАТО-а Џејми Шеј говорио“, наводио је Парсонс.

    Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово и Метохију свест о опасности од радијације изазване расејаним уранијумом и те како је постојала.

    Парсонс наводи пример холандских војника који су упозорени да на Косову и Метохији не једу ништа ван војних база у којима је служена увезена храна.

    „Не шаљите труднице на Косово“

    Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави.

    Ипак, један руски професор из Светске здравствене организације дао је незавршен извештај Бартону.

    После тога, Бартон је тражио да се на Косово и Метохију не шаљу труднице, као и да се уведе правило да на то подручје нико не може да буде послат ако не жели.

    Бартон је након тога остао без посла, иако је већ био сматран наследником Садако Огате на челу Комесаријата, преноси „Искра“.

    Тагови:
    осиромашени уранијум, Србија, СРЈ, НАТО агресија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога