Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    2611
    Пратите нас

    Свечаном академијом у београдској Комбанк дворани обележен је Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године.

    Обележавању су присуствовали председник Србије Александар Вучић, председник Скупштине Ивица Дачић, премијерка Ана Брнабић, чланови Владе Србије, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, патријарх српски Порфирије. Академија је почела химном Србије „Боже правде“.

    „Догодио се злочин, већи од свих злочина“

    Током пролећа 1999. године догодио се злочин, агресија, напад на суверену земљу, без одлуке УН, за који нико никада није одговарао, и то је немогуће објаснити и данас, 22 године касније, поручио је Вучић.

    Вучић је рекао да данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило зато што се, како је истакао, догодио злочин, агресија, а не бомбардовање, кампања, интервенција или операција.

    „Једно дете дневно и мало више од тога. То је она најтежа, најмучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице. Никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, на живот“, истакао је председник Србије.

    Вучић је нагласио и да нико никада није одговарао за тај злочин већи од злочина.

    Нико за 2.500 убијених цивила, али и војника и полицајаца, који су криви само што су чували себе и своја огњишта, за више од 6.000 рањених, нагласио је он.

    „Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће. Не постоји, и поред свог труда, универзално оправдање, нема разлога, смисла, а остала су само, као вечни грех, имена“, рекао је Вучић, набрајајући имена настрадале деце.

    Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка, већ бедни изговор, намера, јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом, указао је председник Србије.

    Догодио се напад на суверену земљу, без одлуке УН, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу, додао је.

    „Никога ми тада нисмо напали. Напали су нас, са јасним циљем. Да нас поразе, да нас, убијају, и да нам на крају одузму део територије“, истакао је Вучић.

    Вучић је поручио да је Србија данас много снажнија него 1999. године, са неупоредиво јачом економијом и војском и да више никада неће доћи у ситуацију да јој неко убија децу, руши земљу и протерује народ.

    Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа, поручио је Вучић.

    „А ништа је данас идеја неких великих и моћних, али и оних који им служе, да нас Косово призна, не бисмо ли ми признали Косово. Није нам потребно то признање и нећете од Србије добити гажење по нашим жртвама, прошлости и будућности. Добићете одговор разумних и одговорних људи, потребан нам је компромис, треба нам испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили“, казао је он.

    Он је истакао да ће свих тих 19 великих и данас немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а један мали, само бројчано мали, али величанствени, српски народ, са тугом и сузом у оку поносно присећа свог отпора и борбе против 19 окрутних и бахатих.

    Како је рекао, изгубили смо много, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива. Додао је да је Србија била земље без снаге да се усправи, подигне и ради било шта друго него да ћути или да сагне главу и покорно се извини, за све, па и за своје мртве, за своју убијену децу.

    Али, данас то више није та пропала земља, каже Вучић и истиче да је Србија сада поново пронашла и своју снагу и свој понос.

    „Та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, него вакцине. Данас је спремна и да их производи и за само неколико месеци то ће да учинимо, али не само за себе већ и за друге, за цео Балкан“, навео је председник.

    Нагласио је да и данас када нам прете формирањем велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, да је наше да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на КиМ, али и да великим и моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе.

    „Хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, нећемо заборавити никада и не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас 19 најмоћнијих по сили и снаси, али не баш по части и моралу. Да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету“, поручио је Вучић.

    „Наше жртве су невине, јер се наш народ бранио од агресије“

    Патријарх Порфирије је поручио да смо се овде окупили не да судимо, али да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина.

    „Скупили смо се да бисмо се заједно, саборно, сетили несрећних дана пре 22 године. Да се сећамо и молимо за невине жртве, а наше су жртве невине, јер се наш народ бранио од агресије“, рекао је патријарх.

    Он је напоменуо да је пре доласка на обележавање отворио Нови завет и нашао се на седмој глави Јеванђеља по Матеју и цитата „Не судите, да вам се не суди“.

    Поглавар СПЦ је подсетио на див-јунаке, војнике и полицајце, хероје са Кошара и небеске витезове, који су дали животе на бранику отаџбине.

    „И ми морамо да се молимо њима, зато што их је Бог уписао у књигу вечности. Вечерас желим да истакнем да се у тих 78 дана код нашег народа, не само код оних који су бранили мостове, него и код других који су се склањали од бомби, пројавила једна суштинска особина нашег етоса, драгоцени део нашег идентитета, а то је међусобна солидарност и хришћанска љубав за ближње“, истакао је патријарх Порфирије.

    Порфирије је говорио и о изазовима у данашњем времену и пандемији вируса корона.

    „Сада су витезови лекари, све медицинске сестре“, рекао је он.

    „Шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ, шта нас је одржало после албанске голготе и шта ће нас одржати данас? Одржао нас је хришћански однос према животу којима нас је научио Свети Сава“, навео је патријарх.

    Порфирије је нагласио да је темељ опстанка државе и народа и просвета и култура, уз економски развој, али и најважније од свега — очување идентитета.

    „Само када знамо ко смо и шта смо, утемељени у свом идентитету и када говоримо свој језик и можемо да разговарамо између себе и градимо мир. То ће бити сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо са другима и градимо истинске и праве односе поштујући другога“, закључио је патријарх.

    „Најснажнији одговор је тишина“

    Додик је изјавио је да тешко може да нађе адекватне речи за НАТО агресију и да је зато најснажнији одговор управо тишина која је, како је навео, многе наше браћу и сестре, децу, мајке одвела у загробну тишину.

    „Тишина због тога што у данашњем времену постоје они који су сматрали да морају да покажу своју моћ бомбардовањем људи и спаљивањем кућа“, рекао је Додик.

    Он је истакао да нико не може да оспори НАТО пакту да сме да постоји, али се пита зашто су баш на наш народ бацали бомбе и осиромашени уранијум.

    „То је све рађено у име неког њиховог циља. Да мењају власт, слали су нам ‘милосрдне анђеле’ да нам бацају бомбе. Нема већег цинизма него убијати људе и говорити да је то колатерална штета“, истакао је председавајући Председништва БиХ.

    Додик је рекао да нису биле довољне ни јасеновачке каме ни НАТО бомбе да би нас сатрли, поручивши да морамо извући снагу из свега што се десило, као и да морамо веровати у Србију.

    „Србија зна свој пут, жели да шири мир у региону без обзира на све патње. И другима поручујемо да их разумемо, али и да имамо право на оно што је наше“, рекао је Додик.

    Подсетимо, током непрекидних 78 дана ваздушних напада, погинуло је између 1.200 и 3.000 људи, а повређено више од 12.000.

    Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.

    За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних и бомби са осиромашеним уранијумом.

    Годишњица почетка бомбардовања због вируса корона обележена је у складу са епидемиолошким мерама.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Дан сећања, годишњица, НАТО бомбардовање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога