Понуда Немачке: Договор Београда и Приштине, па „обе земље“ брже ка ЕУ

Свеобухватни споразум Београда и Приштине не би само повећао регионалну стабилност, већ би и отворио изгледе „две земље“ на чланство у ЕУ, пренео је данас поруку званичног Берлина министар спољних послова Немачке Хајко Мас отварајући конференцију министара спољних послова учесница "Берлинског процеса" који се одржава у оквиру председавања Немачке.

Мас је рекао да Берлин подржава безусловно напоре високог представника ЕУ Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака у реализацији тог задатка.

„Сви народи у Европи имају историјски терет, али историја не сме да буде препрека у стварању заједничке будућности“, нагласио је он.

Истакао је да мора процес проширења поново да се покрене.

„Будућност свих шест држава Западног Балкана је у ЕУ. Немачка се и даље потпуно залаже за тај циљ“, истакао је Мас и додао да, када државе региона показују резултате и ЕУ мора да уради свој део.

„Када они дају свој, морамо и ми свој - то мора да убудуће буде наш приступ проширењу ЕУ“, нагласио је Мас.

Указао је да државе региона треба да јачају владавину права, боре се против корупције и организованог криминала, раде на заштити слободе медија и створају простор у којем може демократија да се развија. 

„Такве реформе ће допринети привлачењу већих страних инвестиција, створити перспективе за младе људе и зауставити одлив квалификоване радне снаге из регион“, објаснио је он. Мас је казао да, на другој страни, ЕУ мора стајати иза својих обећања.

С тим у вези је поменуо Северну Македонију и Албанију, наводећи да су те земље оствариле одрживи напредак у реформи правосуђа и борби против корупције и организованог криминала, а Скопље је постигло са Атином историјски Преспа споразум.

„Због тога би приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом сада почети“, поручио је он.

Мас је казао да је познато да унутрашња политика може да ограничи простор спољној политици, као и да су шкакљива питања прошлости и идентитета, али, додаје, таква билатерална питања не би требало да спречавају целокупан приступни процес.

Такође је казао да би ЕУ требало коначно да испуни свој део по питању визне либерализације са Косовом.

Говорећи о Босни и Херцеговини рекао је да се више од 25 година после Дејтона види забрињавајуци застој и агресивна реторика и осврнуо се на данашње изрицање пресуде Ратку Младићу.

"То суђење нас подсећа на стравичне ратове 1990-тих са геноцидом, масовним убиствима и етничким чишћењима. Та стравична сећања требало би да нас воде ка закључку да је будућност Западног Балкана у миру и демократији“, нагласио је он.

Мас је истакао да је европска мапа пута за БИХ јасна - 14 кључних приоритета Европске комисије.

Према његовим речима од кључног значаја остаје високи представник међународне заједнице.

„Због тога сам Кристијану Шмиту и подржаваоцима његовог именовања веома захвалан. Он ће помоћи да се БиХ врати на међународни дневни ред“, уверен је Мас.

Указао је и на значајну улогу цивилног друштва у подстицању помирења и дијалога. Апеловао је на учеснике да се заложе да Самит Берлинског процеса у јулу буде успешан у корист грађана региона.

С тим у вези је казао да би посебно споразум о слободи путовања са личним картама подстакао трговину и путнични саобраћај, као и да би заједнички „визни простор“, те и признање академскиг и професионалних диплома олакшало живот грађанима.

„Пандемија је показала да највећи број изазова, са којима се суочавамо, не стају на граници једне државе. Просперитетни и мирни Западни Балкан захтева државе у региону које пружају једне другима руку сарадње, уз прагматизам и храброст, са реалним погледом и амбицијама“, истакао је Мас додајући да је избор пута на региону, а да ће Немачка пружити подршку, пренео је Танјуг.