Слушајте Sputnik
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију
    Преузмите краћи линк
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију (35)
    41953
    Пратите нас

    Нови руски пројекат на Арктику многи упоређују са летом на Месец! Погледајте нову епизоду емисије „Мој поглед на Русију“, која обрађује најактуелније догађаје из Русије и света.

    Ауторка емисије, главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић одговара на следеће теме:

    • Мистерија КГБ-а — зашто и данас тако зову тајну службу Русије?

    Иако се Спољна обавештајна служба у Совјетском Савезу у својој стогодишњој историји само нешто више од три деценије звала КГБ, у свету се та скраћеница и дан-данас често користи за целу службу.

    • Британско оружје против грандиозног пројекта Русије — хиљаде северних јелена

    „Восток оил“, нови руски пројекат на Арктику, многи по значају упоређују са летом првог човека на Месец.

    • Светски парадокс после Хладног рата — источни Немци још гледају у Москву

    Док велики део западних Немаца сматра и даље Русију „империјом зла“, источни је се сећају с носталгијом, између осталог и зато што су их с друге стране Зида дочекали с потцењивањем.

    КГБ мора да види све, али да остане невидљив

    Синоним за руску службу је КГБ, иако је КГБ био само једна епизода, релативно кратка, у стогодишњој историји руске Спољне обавештајне службе.

    Они морају да виде све, али да остану невидљиви. Сва њихова достигнућа су тајна, сви неуспеси — свима пред очима. Само у филмовима њихов живот је романтичан и тајанствен — у стварном животу немају домовину, немају име ни презиме, далеко су од породице и пријатеља, живе са туђим пасошем и под туђим именом. Имају бесконачну одговорност за себе и своју породицу и joш већу за читав низ сарадника. Јер један откривени обавештајац повлачи за собом читаву мрежу.

    Ипак, мотивише их и то што раде за своју домовину и свесни су да њихове победе мењају историју.

    Пред јубиларни, стоти рођендан Спољне обавештајне службе, у Москви је постављен споменик обавештајцу. Представља га млади брачни пар илегалаца који полажу заклетву пред одлазак на задатак. Постављене су и спомен-плоче обавештајцима чија имена су, после деценија анонимности, постала јавна. Посебну пажњу присутних привукла је плоча са именом Феликса Ђержинског. Истог онога чији је споменик први склоњен с трга Лубјанка, испред исто тако чувене зграде за коју се каже да осим оних који су тамо радили, нико у њу није добровољно ушао. Колико њих није изашло, ни броја се не зна. Па, ипак, то је само једна тужна епизода каквих је пуна историја сваке земље, а Ђержински је ту као први оснивач иностраног дела тада већ постојеће обавештајне службе.

    Ту су, један поред другог, Стаљин и Павел Фитин, који му је јавио тачан датум напада Немачке на СССР. Није он крив што му Стаљин није поверовао!

    И брачни пар Вартањан који је 1943. спречио атентат на Рузвелта, Стаљина и Черчила за време Техеранске конференције… и многи други.

    Сергеј Наришкин, шеф Обавештајне службе, обећао је да ће поводом јубилеја, 20. децембра, скинути ознаку тајности са неких докумената која неће моћи да нанесу штету држави. Биће откривена и нека имена.

    „Желимо да покажемо да је Обавештајна служба била веома јак и ефикасан инструмент државе у заштити националних интереса и да обавештајци нису неки измишљени супермени, већ грађани наше државе, високо образовани, одговорни, који воле своју домовину и који су изабрали за свој животни пут служење отаџбини у тој сфери обавештајног рада“, рекао је он.

    Ипак, остаће и документа и имена која се не могу у овом тренутку објавити — њима ће се Русија одужити „на уметнички начин“ — и уметничко дело може верно да пренесе атмосферу те тајанствене професије и приближи нам јунаке који се жртвују — без права на славу, a у славу своје домовине!

    Прочитајте још:

    Тема:
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију (35)
    Тагови:
    КГБ, Љубинка Милинчић, Мој поглед на Русију
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога