Слушајте Sputnik
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију
    Преузмите краћи линк
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију (27)
    0 3093
    Пратите нас

    Само за годину дана, од јануара прошле године до ове, 93 пута су увођене санкције Русији — што персонално, што великим фирмама. А онда је министар Лавров рекао да ће Русија, ако се уведу санкције које ће донети ризик за руску економију, прекинути односе са ЕУ! Европа је за тренутак занемела: Шта ако Русија каже — доста!

    А онда је започела дискусија о — новим санкцијама:

    Знате ли, господине Борељ, како се дресирају медведи? Донесе се ћуп меда и велика мотка!

    Ако нисте разумели, да помогнемо — Европа је дресер, а Русија медвед, према коме се треба понашати као према дивљој звери.

    А то говори посланица Европског парламента из Белгије Хилде Ваутманс на састанку у Европском парламенту, на коме посланици муку муче како да казне Русију после посете Жозепа Бореља, који није успео да јој наметне европска правила игре. А осетљиви Европљани се толико увредили да нису бирали речи. Једино нису били баш потпуно сигурни према коме да упере своја копља — према Русији, или према Борељу који је дозволио да га „Лавров поједе за доручак“, па га је представница Белгије у Европском парламенту питала: „Где су јаја Европске уније?“

    Занимљиво је да Европу ти анатомски детаљи нису занимали 2014. године, када су, током протеста у Кијеву, представници Немачке, Француске и Пољске својим потписима гарантовали договор између власти и опозиције, дан пре државног преврата. Већ сутрадан нико се тог договора није сећао.

    Сигурно се тога не сећа ни Свен Миксер, представник Естоније, који предлаже да се са Русијом разговара са позиција силе и моралног ауторитета.

    Може се претпоставити да та сила и ауторитет долазе од снаге и ауторитета његове државе са милион и 300 хиљада становника!

    Ипак, неки су, као Тјери Маријани из Француске, покушали да заштите Бореља, питајући парламент да ли је логично послати руским властима човека који каже: „Ми хоћемо да ослободите Наваљног, ми хоћемо да промените своје ставове о многим питањима, ми хоћемо вашу вакцину, а заузврат вам не нудимо ништа.“

    Бивши министар иностраних послова Летоније Јанис Јурканс је један од ретких који назива ствари својим именом: „Истина је таква да се Запад бави великом политиком смене власти у Русији. И зато — шта год говорили, шта год радили, главни циљ запада је смена Путина.“

    И Клер Дејли, посланица из Ирске, покушава да унесе зрно разума међу разљућене европске парламентарце: „Чудите се што Русија односе са ЕУ сматра бесмисленим, а Европску унију непоузданим партнером. Па, дајте да почнемо од Наваљног. Будимо поштени, он има 4 одсто подршке, стотине и хиљаде људи на улицама милионских градова и нису некакав масовни покрет. Ми овде уопште не бисмо о њему говорили да је ухапшен у било којој другој земљи, а не у Русији.

    А Џулијан Асанж, на пример, већ десет година лежи у затвору због тога што је открио војне злочине САД, а ми овде не можемо ни да поменемо његово име.“

    Помињући и друге европске и америчке „жртве“ репресије, она се пита: „Где је захтев да се прекину све везе са САД? Ствар овде уопште није у заштити људских права, већ у геополитичком противљењу Русији појачаном војно-индустријским комплексом, коме је потребан спољни непријатељ како би оправдао војне расходе.“

    Наравно, много се јаче чују гласови оних који желе да казне Русију, па није чудно упозорење Сергеја Лаврова да је Русија спремна и на потпуни раскид са Европском унијом. Нових санкција ће сигурно бити, али, ако се има у виду да је Европа од досадашњих имала у најмању руку једнаку штету као и Русија, питање је да ли је нови повод за санкције Алексеј Наваљни толико важан да се жртвују други интереси.

    Европи сигурно није, али Америци — јесте. Јер, како је рекла Џејн Псаки, „амерички председник разговара с лидерима других земаља и говори им да жели да врати Сједињеним Државама централно место на светској сцени“, а то не може ако, „Русија и Кина користе вакцине као средство за достизање дипломатског прогреса“.

    Ситуација је, дакле, јасна — Америка жели, по сваку цену, да се врати на „централно место у свету“. Питање је само, да ли ће Европа хтети да плати ту цену.

    Прочитајте још:

    Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:

    Тема:
    Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију (27)
    Тагови:
    Јалта, Совјетски Савез, Запад, Русија, санкције, Сергеј Лавров
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога