И заиста се изменила. У тренутку кад се распао СССР, 1991. године, Алијансу је чинило 16 земаља. Данас их је 30. При чему су Летонија, Естонија и Литванија бивше совјетске републике, а још седам земаља-чланица биле су чланице Варшавског пакта. А међу земљама које желе да постану чланице су и Украјина и Грузија, такође бивше совјетске републике и непосредни суседи Русије.
Ситуација се изменила и зато што је Алијанса укинула редовне састанке Савет Русије — НАТО.
И зато што не престаје да провоцира Русију на њеним границама — само током прошле године Северноатлантска коалиција организовала је 140 војних вежби на границама Русије, а у близни тих граница откривено је и испраћено 1.100 авиона земаља НАТО-а. То је заправо једна огромна вежба у којој учествује неколико стотина хиљада људи, хиљаде јединица технике и авијације. И једини задатак им је да вежбају освајање Русије.
Измениле су се и околности — нема на власти више ни непредвидивог Доналда Трампа који је сејао финансијски раздор међу учесницима Северноатлантске алијансе. Сада генерални секретар НАТО-а наговештава потпуну сагласност — сви морају да обећају плаћања за НАТО. „Зато што се суочавамо с опаснијим светом, са суровијим обликом тероризма, с агресивнијом Русијом, с последицама напретка Кине.“
А на Минхенској конференцији о безбедности, Бајден се обрушио директно на руског председника: „Путин тежи да ослаби европски пројекат и НАТО“, рекао је, додавши да Кремљ застрашује поједине земље и зато је позвао западне земље на заједништво, на стварање јединственог западног фронта „против антидемократских претњи које долазе од Русије и Кине“.
Самит НАТО и Минхенска конференција требало је да буде моћни дипломатски наступ САД, које ће поново имати водећу улогу у свету. Али, ни Европа није више што је некад била. И она се изменила. И није баш најсрећнија што су америчке ракете на њеној територији и што ће она бити мета уколико Бајден или неко други одлучи да их усмери према Русији. Тим пре што Америка не ризикује ништа, док Европа ризикује све.
Емануел Макрон, запамћен по изјави да је НАТО доживео мождану смрт, још једном је у Минхену потврдио постојање озбиљних неслагања чланова Алијансе. Док једни желе да се уједине против Русије, други, као Турска, купују од Москве оружје и говоре да је „дошло време да одговарају за своју безбедност“. Европа и кључни чланови Европске уније морају да учествују у решавању тих питања. Кад ми говоримо о архитектури европске безбедности и поверења, о преговорима с Русијом или Кином, о преговорима о балистичким ракетама, о ономе што плаши наше земље, ми морамо да одговарамо за своју безбедност.
Колико год усмерени на заједништво, Европа и Америка нашле су се на различитим странама — Европа у покушају да дефинише своје односе са Русијом и Кином независно од прекоокеанског савезника, на једној, и Бајден који покушава да успостави Алијансу са Европом — на другој страни.
Али, да ли ће Русија седети скрштених руку док око њених граница звецка оружје? Док Алијанса убрзано наоружава Украјину и Грузију, док Америка модернизује своје ракете „иџис“ у Румунији, док је акваторија Црног мора пуна НАТО бродова?
Одговор су ових дана дали највиши руски званичници. После Лавровљеве изјаве да је Русија спремна, у случају да затреба, да прекине све односе са Европом, уследила је и Путинова врло јасна порука: „Ми не можемо и нећемо допустити никакве ударе на суверенитет Русије, на право нашег народа да буде домаћин на својој земљи.“
И Русија заиста има чиме да одговори — хиперсонично оружје какво она има, још увек нико није направио у свету. О томе би требало да размишљају они који желе да са Русијом разговарају „са позиција силе“.
Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:
- Љубинка Милинчић: Шта ако Русија каже — доста! /видео/
- Љубинка Милинчић: Нови Бајденов свет — Путин „да плати“, Кина да се обузда, а Србија... /видео/
- Љубинка Милинчић: Подмукли план Наваљног за смену Путина /видео/
Све емисије „Мој поглед на Русију“ погледајте ОВДЕ.
