Слушајте Sputnik
    Док анђели спавају
    Преузмите краћи линк
    0 12410
    Пратите нас

    Скулптор и иконописац, монах Арсеније Јовановић дипломирао је стоматологију, а онда се окренуо уметности да би, док је био у Сједињеним Државама, на Менхетну открио православље и вратио се у окриље вере својих предака. У емисији „Док анђели спавају“ Марине Рајевић Савић, отац Арсеније говори о свом животном путу.

    Живот оца Арсенија је, у најмању руку, садржајан. Од детињства се бави цртањем, похађао је нижу музичку школу за клавир, био је пратећи вокал једне музичке групе, правио је модну обућу, завршио је Стоматолошки факултет у Београду, а написао је и књигу „Бог и рокенрол“. Једно време је живео на Менхетну, где је открио православље и пошао путем вере својих предака.

    Откривање православља

    Одлуку да напусти свет и посвети се монашком животу донео је 1991. године. Након годину и по дана вратио се у своју земљу и приступио манастиру Високи Дечани, где је 1994. примио монашки постриг и постао монах Арсеније.

    „Спавао сам на поду и многе друге подвиге сам имао, али намера није била да се покажем пред братијом или гостима, што је могло да тако делује. Један део братије је мислио да сам или уображен или у прелести или да сам фолирант. Међутим, све је било потпуно супротно томе. Ја сам борио своју тешку унутарњу борбу јер сам имао тешко бреме свога грешног живота. Морао сам да се исцељујем, а то је морало да се ради радикално. Морао сам да радикално устанем против старог Александра (световно име). То је била борба током које сам ћутао 12 година у Дечанима, борио се са собом и спремао се за коначно суочење са собом, а то је било у пустињи“, сведочи отац Арсеније.

    Пет година самоће

    Током боравка у Високим Дечанима основао је дечански иконографски атеље и школу. Након 12 година проведених тамо, пет година је био у самоћи, у планини изнад манастира Црна река, у Ибарском Колашину.

    „То су мојих најтежих и најлепших пет година у животу. Отприлике, 85 одсто паклених мука и 15 одсто васкршњих радости. Да је било 0.05 одсто те васкршње радости, ја бих остао још 50 година, јер то је нешто неописиво, када човек осети сусрет људског са Божјим духом“, истакао је отац Арсеније.

    Због нарушеног здравља, напустио је пустињу и отишао у Црну Гору, где је 2011. године постао члан братства манастира Острог.

    Након шест година вратио се у Србију и постао старешина малог и напуштеног манастира Рибница, код Мионице, у намери да ту остане и формира монашки, духовни и уметнички центар.

    Шири разговор са оцем Арсенијем погледајте у видео-снимку.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    православље, Отац Арсеније, Док анђели спавају, монах, отац
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога