Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Гасне игре Русије и остатка света (аудио)

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 481
    Пратите нас

    Нових гасних коридора од Русије ка Европи ће сигурно бити, само је питање када, сагласили су се професор Факултета за дипломатију и безбедност Срећко Ђукић и главна уредница српске редакције Спутњика Љубинка Милинчић, подсећајући да је украјински гасовод амортизован, те да за ремонт Кијев нема пара.

    Гостујући у „Енергији Спутњика“, они су се сложили да је у време „Северног тока 1“ било много више компликација, а да је он ипак изграђен. Због тога верују да ће и „Северни ток 2“ бити изграђен јер је то пре свега потребно великим западним земљама али и Русији.

    Сергеј Лавров
    © Sputnik / Сергей Гунеев

    „У време ’Северног тока 1‘ био сам у Белорусији и било је више компликација него данас, а будући да се ради о великом геостратешком пројекту верујем да ће компликације бити превазиђене. Западне компаније немају начина да дођу до тако великих количина гаса осим да увозе из Русије и да са Русијом граде гасоводе“, каже Ђукић, али истиче да би „Гаспром“ и сам могао да изгради „Северни ток 2“, будући да иде паралелно са већ изграђеним „Северним током 1“ и да би коштао знатно мање.

    И Љубинка Милинчић подсећа на проблем око изградње „Северног тока 1“. Она такође каже да је „Северни ток“ интерес и Немачке и Русије.

    „’Северни ток 2‘ је најприроднији јер је најлакша и јефтинија варијанта и одговара потребама Европе. Наравно и Русији одговара јер је у њеном интересу да прошири тржиште и прода гас којег има пуно“, каже Милинчићева.

    Са „Северним током 2“ Немачка би била највећи дистрибутивни центар гаса у Европи од чега зазиру многе земље, поготову суседне. А то зашто се Русија определила да не гради по континенту, већ по дну мора и да директно извози свој гас великим потрошачима, без посредника и транзитних земаља, наши саговорници објашњавају искуством које Русија има са транзитним земљама од распада СССР-а.

    „Испоставило се да су сви партнери непоуздани и зато се иде испод мора. Нема више сигурних партнера, па зато Русија покушава да их избегне. Сетимо се само да су и Бугарска и Турска у једном тренутку изгледале ’сигурне‘, па се преко ноћи све променило“, каже Милинчићева, а на констатацију да Европа није показала да има адут да замени испоруке руског гаса, она каже да су друге варијанте скупље.

    „Чак и кад би се реализовали амерички планови о извозу гаса у Европу, то би за њену економију била неповољна варијанта, а економски интерес је у Европи пресудан. Можда се зато САД не буне против изградње ’Северног тока 2‘, можда је то прећутни договор са Немцима, који много губе због увођења санкција Русији. Изгледа да заузврат морају нешто и да добију“, каже главна уредница Спутњика.

    Ђукић каже да је он увек веровао да Руси неће одустати од транзита гаса преко Украјине, јер је то „начин да Русија остане присутна у Украјини“.

    „И када би изградили све те гасоводе Русија би задржала један део преко Украјине. То је велика земља и политика за којом има потребе“, каже Ђукић.

    Саговорници Спутњика указују да је украјински гасовод скоро потпуно амортизован и застрео. Имајући у виду да је он изграђен још за време СССР-а осамдесетих година прошлог века и да од тада није имао генерални ремонт, сада су потребна огромна улагања.

    „Не видим да је неко спреман да издвоји толика средства за ремонт. Чак су и Американци видели колико то кошта и одустали су. Најближа ревитализација била је за време председника Леонида Кучме, када су се Герхард Шредер, Владимир Путин и Леонид Кучма договорили да Немачка обезбеди новац, Русија гас, а да се Украјина одрекне дела власништва. Међутим, Кијев је одустао и тако пропустио шансу да остану главни транзитни правац руског гаса за Европу. Управо је тада одлучено да Русија мимо транзитних земаља иде у Европу“, каже Ђукић.

    Потребе за гасом се повећавају, гас је енергент 21. века. Потребе Централне и Средње Европе су покривене, али не и Југоисточне Европе, а ако ЕУ мисли да Балкан буде њен део и у економском смислу, он то не може постати без гаса. Зато ће се гасоводи сигурно градити, само је питање када и којом трасом.

     

    Тагови:
    гасоводи, Енергија Спутњика, Европа, русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога