Српски сељаци се плаше да ће завршити под једном шљивом

Српски сељаци се плаше да ће завршити под једном шљивом
Пратите нас
До пада аграрне производње у Србији дошло је из више разлога, пре свега због тога што је пољопривреда стратешка грана само у предизборној кампањи, а томе треба додати и мала улагања, суше и поплаве, каже за Спутњик новинар и публициста, члан одбора за село САНУ и члан Научног друштва економиста Србије Бранислав Гулан.

Сеоских домаћинстава у Србији све је мање, све су малобројнија и све старија, изумире и аграрна и сточарска производња, сељаци се плаше да ће завршити под једном шљивом. Ауторка емисије „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић о томе је разговарала са једним од наших најбољих познавалаца економије села, Браниславом Гуланом. 

Томислав Николић отворио 44. Косидбу на Рајцу - Sputnik Србија
Николић: Село нас храни, треба му помоћи

Он каже да је Србија сељачка земља, земља шљива, само у причама и да српско село, без обзира што се тридесет институција и разни експерти свакодневно баве програмима његовог унапређења, сигурно нестаје. Аутори стратегије развоја пољопривреде коју је Влада усвојила пре две године користили су нетачне податке, а визија развоја пољопривреде је нелогична и бесмислена, каже Гулан. 

„Изведене пројекције показују да ће се пољопривреда развијати сасвим супротно од развојних законитости. То што они пројектују још ниједна држава није успела да оствари, штавише, било би поразно за нашу привреду да се оне остваре. Написали су да ће се српска пољопривреда развијати по стопи од 9,19 одсто у наредних 10 година. У првој години примене имамо физички пад производње од 8 и финансијски од 7,34 одсто. Истовремено, функционери тврде да је аграрна производња вредна 6.6 милијарди долара, то није тачно. Она је прошле године вредела само 4 милијарде и 750 милиона долара“, прецизира Гулан. 

Он објашњава да је до пада аграрне производње дошло из више разлога, пре свега због тога што је пољопривреда стратешка грана само у предизборној кампањи, а томе треба додати и мала улагања, суше и поплаве. Просечне субвенције по хектару у ЕУ су 368 евра, а у Србији ни 60 евра.

Вишње - Sputnik Србија
Вулин бере вишње

Бранислав Гулан је са Милорадом Стаменовићем аутор књиге „Обећања и очекивања“ у којој је обрађено економско стање у земљи уз анализу форекс тржишта. Аутори тврде да је Србија најсиромашнија земља бивше Југославије и да јој не треба сарадња са ММФ-ом. Ко сарађује са том организацијом заправо постаје једна врста колоније, добрим владама не требају услуге ММФ-а, каже Гулан. Према његовом мишљењу, ММФ уцењује владу, државу и народ и долази само тамо где има користи.

„Не би давали подршку нашем премијеру да не даје од пет до десет хиљада евра по радном месту страним инвеститорима… Ми говоримо о страним директним инвестицијама, од милијарду и двеста евра почетком године, на крају милијарда и осамсто, две, али где се то види? Ми стално имамо велики број незапослених и није тачно да се тај број смањио и сад их је више од 20 одсто, показују се вештачки подаци. ММФ је економски убица, то су изузетно добро плаћени професионалци који земљама широм планете отимају хиљаде милијарди долара. Њихова оруђа укључују фабриковане финансијске извештаје, намештене изборе, подмићивање, изнуђивање. Они играју игру која постоји од кад постоје империје, са том разликом да је игра у време глобализације додатно усавршена, прешла је на застрашујући ниво“, сматра Гулан.

Он додаје да је циљ ММФ-а да дужници никад не почну да враћају главницу, већ да само плаћају камате, тако их држе под контролом, па је зато ММФ пројектовао БДП на виши ниво у Србији. Србија, сматра он, може да изађе из кризе само ако добије власт која ће да се окрене себи, свом народу и будућности. Народ овој власти верује, али то неће дуго трајати. Заправо, ова власт ће најдуже трајати, али ће нам нанети највише штете, тврди Гулан, који није задовољан резултатима владе у сфери привреде.

Краве, фарма - Sputnik Србија
Француски пољопривредници извиждали Оланда због руског ембарга (видео)

„Ми смо међу најсиромашнијим земљама у свету, не само у Европи. Власт у јавност износи само оно што је добро, премијер каже да имамо најнижи ПДВ у Европи, није тачно, мањи имају Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина, то нико не износи у јавност. Хвалимо се јаком и стабилном привредом, али зараде то не показују, све се вештачки приказује. Наше плате нису ни на нивоу од 200 евра. Стабилна привреда значи и стабилан динар, конвертибилан. Дуго нисмо чули да неко говори о конвертибилном динару“, примећује он. 

Гулан додаје да, иако је Србија у сталним реформама, још од пре распада Југославије, резултата нема, најсиромашнија смо земља по оствареним приходима, а сељачка пензија је свега 10.800 динара. У наредних десет до петнаест година у Србији ће нестати 1200 села, процењује Гулан. У селу нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради, али политичари могу да мотивишу младе да се врате селу, светао пример је Војводина, каже саговорник „Енергије Спутњика“. 

„Тамо се младима сваке године дају куће на селу, али то су занемариве бројке. Власт треба да каже да хоће пољопривреду, да жели да производи храну, да ти млади људи добију новац од кога у селу могу да живе“, закључује Бранислав Гулан.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала