Београд+ 21°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Руске железнице уштеделе Србији шест милиона долара

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Јелица Путниковић
    0 1165380

    Србија има добро место на железничкој мапи Европе. Ако клијенти виде да Србија има и добру логистику, да се брже и безбедно иде кроз Србију, транзит робе би се вратио на српске пруге. А транзит увек значи попуњеност буџета.

    То је економски закон — сви траже оно што је брже и јефтиније, каже Мансурбек Султанов, први заменик директора „РЖД Интернешенел“ у Србији у емисији „Енергија Спутњика“ на питање Јелице Путниковић има ли Србија шансе да врати транзит који сада иде кроз Румунију и Бугарску.

    Мансурбек Султанов у студију Радио Спутњика
    © Sputnik/
    Мансурбек Султанов у студију Радио Спутњика

    У разговору о унапређењу железничког саобраћаја у Србији коришћењем руског државног кредита за модернизацију српских пруга и набавку дизел моторних железничких композиција, Султанов истиче да и на српским пругама може да се путује комфорно, удобно и све брже.

    „Ми смо поносни што смо завршили испоруку 27 дизел-моторних гарнитура годину дана пре уговореног рока. Сви ови возови су сертификовани и већ саобраћају на различитим деоницама“, рекао је Султанов, истичући да су и неке деонице пруга већ завршене и пуштене, такође пре уговорених рокова.

    „Имали смо баш продуктивну годину. Почетак радова био је 2014. године, а до краја прошле смо завршили неколико пројеката. Све пре рока. Пруга Београд—Панчево је завршена три до четири месеца пре уговореног рока, што је допринело да уштедимо велику суму новца, скоро шест милиона долара. Та сума је искоришћена за додатне радове — изградњу још неколико објеката. И, без обзира на то, још скоро милион долара, тачније 900.000 долара је враћено / преостало за коришћење у другим пројектима“, набраја Султанов шта је све урађено минулих година на српским железничким коридорима.

    На овој прузи је унутрашња комисија Железница Србије завршила свој рад без примедби, сада ради екстерна комисија и очекује се да, врло брзо, буде потписана сва документација везана за пријем радова. После тога ова пруга ће добити све потребне дозволе.

    Ово је један од првих пројеката „РЖД Интернешенел“. Осим тога су на Коридору 10 већ завршене три деонице на северу: Мала Крсна — Велика Плана, Сопот Космајски — Ковачевац и Голубинци — Рума. То је скоро 60 километара пруге, при чему је повећана просечна брзина са 30 до пројектоване брзине од 120 километара на сат.

    Коментаришући помоћ „РЖД Интернешенел“ Железницама Србије летос, када је био проблем са тунелом на прузи Београд — Бар Султанов истиче да су Руске железнице спремне да уђу у посао модернизације целе пруге Београд—Бар.

    „РЖД је већ послао предлог у ресорно Министарство саобраћаја и већ нам је одобрена модернизација деонице од Ресника од Ваљева дуга 77 километара на међународном коридору 11. Радови добро напредују, упркос томе што је било кашњења при добијању грађевинске дозволе и експропријације земљишта. Радове не успорава ни затварање колосека, што је неопходно због радова на тунелима и косинама река. Без обзира на сва та кашњења и због објективних и субјективних разлога ми смо од лета прошле године, када смо кренули, већ обавили 25 одсто радова. Неће нас зауставити ни киша ни снег. Та деоница ће бити завршена пре краја ове године“, каже Султанов, наводећи да ће РЖД радити и једну деоницу на прузи Београд—Будимпешта, правцу који Србија реализује у сарадњу са Кином, како би преко Србије модерном пругом повезала Европу и Азију.

    „На овом пројекту су међудржавне процедуре, захваљујући госпођи Зорани Михајловић и ресорном министарству завршене крајем прошле године. Ми чекамо ’зелено светло‘ за почетак радова. У току је почетак експропријације и добијања грађевинске дозволе. Речено нам је, а надам се да ћемо моћи да у мају ове године отпочнемо са радовима. Ово је, иначе, једна тешка деоница по питању геологије и терена, зато што ћемо морати да идемо кроз Фрушку гору. Ту ће бити тунел са две цеви, који ће одмах прелазити у вијадукт. Даље идемо обалом Дунава, која, такође, није лака за радове. Градићемо велики насип“, наводи Султанов детаље трасе деонице Стара Пазова — Нови Сад.

    На питање да ли су представници РЖД-а са српском или мађарском страном већ разговарали и о томе да се укључе у изградњу целе пруге од Београда до Будимпеште или да уђу у нове пројекте на Балкану, изградњу нових и модернизацију постојећих пруга, о чему се сада пуно говори Султанов каже да имају стратешки циљ, који је користан Србији, јер већ постоји потребна механизација. „Реч је о механизацији коју су Руске железнице произвеле у Русији за модернизацију српских пруга. У Русији је направљено 105 јединица механизације прилагођене за европски колосек, у складу са европским нормама. Ради се о техничким детаљима који се разликују од руских. Све је било испоштовано и сертификовано за рад у Србији. Ми смо радећи у Србији стекли знање, философију рада са људима, са наручиоцима, текућом контролом, надзорним органима“, каже Султанов, који не крије да је његова компанија задовољна српским партнерима.

    „Реч је, најпре о предавању искуства и квалификацијама. Већ сутра те фирме могу, без руских партнера да раде овде и да учествују самостално на великим међународним тендерима. То су велике фирме: Енергопројект нискоградња, један од наших највећих партнера, МБА Ратко Митровић, Вореx ради са нама као и Мостоградња, ЗГОП Нови Сад… Све су то предузећа која смо ми и буквално дигли ’из ничег‘ то су била предузећа у реструктурирању, са дуговима…“, каже Султанов истичући да ове похвале значе да ће те фирме ангажовати да са РЖД раде и ван Србије.

    Говорећи о томе да ли и колико снег утиче на радове Султанов каже да „не траје сезона 12 месеци. Српска страна нас је замолила да грађевинску сезону баш не користимо да би летња сезона — туристичка сезона била искоришћена за превоз путника. Зато ми основне радове не радимо током лета, ни на барској прузи ни на Коридору 10“.

    Од јужних деоница на Коридору 10 на пресеку од Ниша ка Прешеву најкритичније три деонице су, такође, дате РЖД за реконструкцију, укупне дужине од око 46 километара.

    „На деоници Бујановац—Букаревац радови су, као и увек, када раде РЖД Интернешенел, завршени пре рока. Сада на пријему радова ради екстерна комисија, која, вероватно, чека да се отопи снег. На деоници Врањска бања — Ристовац престало нам је да завршимо неке ситнице — ти радови ће потрајати десетак — петнаест дана. Временски услови нам сада не дозвољавају, технолошки, да радимо — не би успели да под њима остваримо жељени квалитет. Трећа деоница Винарци—Ђорђево ће бити завршена за два месеца, у марту ове године“.

    Објашњавајући зашто је реализација руског кредита продужена до 2021. године Султанов каже да је то био захтев српске стране. „Ми смо урадили пројектну документацију за деоницу пруге од Ваљева до Лознице. То је баш тежак пројекат и дуго је трајала израда документације. Основни разлог за продужетак је реализације те деонице. Али, када смо ми све то урадили Влада Србије је одлучила да је приоритет пруга Стара Пазова — Нови Сад. Ми смо потом кренули то да радимо са ЦИП-ом, од идејног пројекта… Када смо све то завршили отпочели смо са уговарањем послова. А захваљујући активностима нашег ресорног министарства и министарке спремни смо да и то урадимо пре рока“, наводи наш саговорник.

    Истиче да ће РЖД Интернешенел ће допринети бржем и безбеднијем железничком саобраћају у Србији и изградњом новог диспечерског центра.

    „На иницијативу председника владе Србије, господина Вучића, приликом његове посете Русији са потпредседницом Михајловић, када су они видели као се то ради у Русији, добили смо налог и дали смо предлог. Потписан је уговор о стратешком партнерству, на основу којег су руски пројектни Институт Ниас и Саобраћајни институт ЦИП били спремни да одраде пројекат“, каже Султанов који се нада да ће у наредних месец-два кренути са реализацијом пројекат. Према његовим речима, одлучено да Диспечерски центар буде у новој згради на железничкој станици Земун, познат је и обим инвестиција и модел финансирања а чека се „зелено светло“ српске стране да дају финални задатак за реализацију овог пројекта.

    Диспечерски центар ће конкретно донети централизацију железничког саобраћаја на српским пругама, где ће се са једне тачке видети све основне магистрале, И у путничком, И у карго саобраћају.

    Говорећи о „кадровским рупама“ у српским железницама Султанов објашњава да је „последица тога брзина доношење правих одлука. „У складу са Меморандумом о стратешком партнерству, једна од тачака је и обука српских студената на руским институтима и факултетима и универзитетима. Већ ове године смо послали три студента, који тамо већ студирају, а у току је обука осам студената, који у Руском дому у Београду уче руски језик. У мају ће они ићи у Русију на испит, да би после тога отишли на студије. Уз то са Инфраструктурама железница Србије и са Министарством саобраћаја покушавам да направим модел за запошљавање тих студената, када се они врате. Да буду сигурни да ће их, када се врате у Србију чекати добро радно место“, каже Султанов.

    Коментаришући, надаље, да је реално да возови преотму путнике авионима први заменик директора „РЖД Интернешенел“ у Србији каже да постоји проста формула процене потребне инвестиције и оног шта се добија: ако градите пругу која ће ићи 300 на сат карта би коштала, за 100 километара, 300 или 400 евра и нико је не би користио.

    „Ако причамо о прузи Београд—Будимпешта биће направљена тако да ће постојати предуслови за побољшање. Доњи строј, осовина пруге биће изграђена за брзину од 200 на сат. Ми смо дали предлог Влади Србије да прво изградимо инфраструктуру за 160 километара на сат у првој фази, а у другој да то буде 200 на сат“, објашњава Султанов.

    Говорећи о томе шта треба урадити да нове, модернизовање пруге не пропадају Султанов каже да њихово одржавање захтева одређени капацитет. „Већ смо предложили Влади Србије и са Инфраструктуром железница Србије већ радимо на томе да се договори одржавање нових пруга. Ми већ имамо знање и механизацију да наставимо са текућим одржавање пруга. РЖД би гарантовао железницама Србије, односно министарству гарантовану брзину и гарантовану безбедност“, поручује Султанов.

    Тагови:
    РЖД Интернешнл, Масурбек Бахтијаревич Султанов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога