Београд+ 1°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Да ли ће Србија бити жедна?

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Јелица Путниковић, Сандра Черин
    1115

    Овај део Европе је још пре више од десет година идентификован као регион који ће бити јако погођен климатским променама, па је са аспекта наше економије и живота уопште проблем смањења протока вода јако велики.

    Суморна статистика каже да се ближимо тренутку када ће потреба за водом премашити залихе, а према неким прогнозама чак две трећине човечанства ће до 2025. године осетити озбиљан недостатак воде. Стручњаци процењују да око 1,1 милијарда људи данас нема приступ пијаћој води, док 2,5 милијарди нема обезбеђене ни елементарне санитарне услове. 

    Од болести проузрокованих загађеном водом сваког дана умире шест хиљада деце млађе од пет година, а више од пет милиона људи годишње, што је десет пута више од броја погинулих у свим ратовима годишње на свету.

    Да ли ће грађани Србије бити жедни и коликим количинама воде наша земља располаже као ресурсом неопходним за пиће, али и за пољопривреду и енергетику, Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са Данијелом Божанић, шефицом Одсека за климатске промене у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Владе Републике Србије.

    Божанићева каже да је тачно да је Србија богата водама, али напомиње и да наша земља није имуна на климатске промене, па се Србија суочава са смањењем протока вода.

    „Када говоримо о количини вода и падавина, мисли се најчешће на неки просек, а наши процеси не одступају од периода 1960. или 1990. године, као што се углавном посматра. Међутим, када узмете у обзир екстреме који доводе до суша, смањења протока или поплава попут оних 2014. године, њихов интензитет је промењен и повећан. И то је оно што дефинитивно води ка смањењу протока, а дугорочни тренд смањења протока је чак до 30 процента на стогодишњи период“, објашњава Божанић.

    Србија је усвојила Стратегију управљања водама, а постоји и Акциони план о управљању ризиком, каже Божанић и објашњава да, када је реч о пречишћавању отпадних вода Србија може да се угледа на искуства земаља како из ЕУ, тако и из подручја где воде готово да нема.

    „Пречишћавање отпадних вода је највећи проблем и нешто што захтева највећа средства и поприлично времена. Нама је у том смислу репер усклађивање националног са законодавством ЕУ, јер треба да достигнемо стандарде живота у ЕУ. Зато наше надлежне институције покушавају да озбиљно раде на пречишћавању отпадних вода, јер је то један од аспеката који у великој мери угрожава воду за пиће и техничку воду“, наводи Божанић.

    Она подсећа да велики део воде за пиће долази из подземних вода, а трендови нам, како каже, ту баш и не иду наруку.

    „Уочени су негативни трендови када је реч о количинама подземних вода, и то посебно код дубоких издана. На неким тестним подручјима се показало да овај тренд може ићи од 6 до 13 процената за период до 2050. године, односно од 20 до 45 процената до краја века. Србија у том смислу није изузетак јер је то тренд који је, мање-више, уочен за читаву Европу“, каже Божанић.

    Према њеним речима, овај део Европе је још пре више од десет година идентификован као регион који ће бити јако погођен променама климе, па је са аспекта наше економије и живота уопште проблем смањења протока вода јако велики. Зато се, како каже, не смемо ослонити само на државну регулативу и напоре институција, већ и сами морамо имати свест о томе да треба чувати природне ресурсе наше земље и штедљиво се односити према води коју имамо на располагању.

    Тагови:
    вода за пиће, климатксе промене, суша, поплаве, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога