Ово путовање, за које се аранжман не може купити ни у једној туристичкој агенцији, авантура је о којој сањају и многи нафташи, а о свом искуству у емисији Јелице Путниковић „Енергија Спутњика“ говорили су Марија Јанковић, новинарка „Вечерњих новости“, и Младен Мијатовић, новинар телевизије „Пинк“.
Српски новинари били су иначе први представници медија ван Русије који су имали прилику да посете ову нафтну платформу. Марија Јанковић објашњава да је реч о огромној конструкцији, величине два фудбалска терена, која је осмишљена као право вештачко острво.
С обзиром на врло ниске температуре, јаке ударе ветра и врло специфичне услове за живот и рад на том подручју, платформа је тако дизајнирана да може да издржи чак и удар торпеда, каже Јанковићева и додаје да је боравак на таквом месту искуство које се дешава једном у животу.
„Да бисмо отишли на платформу морали смо да прођемо врло озбиљну и тешку обуку, која је подразумевала и спасавање из хеликоптера, за шта смо добили петогодишњи сертификат. Иначе, посетилац уопште нема осећај да се налази на броду, платформа је изузетно стабилна, висока је 141 метар и морам признати да тако импозантна помало улива и страх“, истиче Јанковићева.
Према њеним речима, српски новинари су обуку за лет хеликоптером изнад водене површине прошли у Центру за обуку и тренинг Универзитета речне и морске флоте „Адмирал Макаров“ у Санкт Петербургу.
Младен Мијатовић такође каже да је велика привилегија посетити један од стратешких објеката компаније „Гаспромњефт шелф“ и саме Руске Федерације, које је, каже, по много чему јединствено. Он истиче да је нафта у појасу Арктика предмет интересовања, поред Русије, и Сједињених Америчких Држава, Канаде, Норвешке, Исланда и Данске.
„Територијално, Руска Федерација по површини заузима највећу област и има одређену предност када је реч о експлоатацији те нафте у суровим метеоролошким условима. Платформа је седам месеци годишње окружена леденим сантама које су високе и до два метра, минимална температура на том подручју је минус 50 степени, а таласи достижу између седам и осам метара висине. Фасцинантно је да се ради свих 365 дана годишње, нема празног хода и систем рада је такав да процес производње, без обзира на метеоролошке услове, ни у једном тренутку не сме да трпи. Наравно, безбедност запослених је приоритет компаније ’Гаспромњефт‘, у шта смо имали прилику да се лично уверимо“, напомиње Мијатовић.
Он објашњава да сви запослени, као и посетици платформе, код себе имају мали апарат који мери концентрацију штетних гасова у ваздуху, а у случају повећања концентрације одређеног гаса, апарат звучним сигналом обавештава корисника да пређе на безбедну локацију. Како каже, на платформи је у сваком тренутку 260 људи који раде у две смене, а системи евакуције су изузетно развијени. О безбедности брину и бродови који круже око овог налазишта нафте, као и један ледоломац.
„Имали смо прилику да видимо како мале чамце тако и озбиљне, велике бродове спремне за потенцијалне спасилачке мисије у случају хаварије. На њима је посада у непрекидном дежурству, спремни да реагују превасходно како би помогли људима који су на платформи, али и како би заштитили природну средину око ње и спречили отицање нафте и отпада у море и спречили загађење“, каже Мијатовић.
Од почетка производње, децембра 2013. године, на овом налазишту извађено је више од четири милиона тона АРЦО сирове нафте, а током посете новинара из Србије припремала се 66. пошиљка нафте танкерима. Саговорници „Енергије Спутњика“ кажу да је ово налазиште до те мере богато нафтом да ће експлоатација трајати у наредних две или чак три деценије.
Поред нафтне платформе, новинари су имали прилику да обиђу и „Центар арктичког туризма“ и упознају се са животом и обичајима староседелаца у области Ненецког аутономног округа, надомак Северног пола.
