Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Да ли ће пепелишта угушити Србију?

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    0 70

    Данас је 5. јун — Светски дан заштите животне средине, који се обележава под слоганом „Ја сам са природом“.

    О значају очувања природе Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговора са Михајлом Гаврићем, председник Одбора за заштиту животне средине Привредне коморе Зелене Србије, и проф. др Јованом Деспотовићем, професором хидрологије и хидротехнике на Грађевинском факултету Универзитета у Београду.

    Од 1972. године 5. јун је дан када УН скрећу пажњу влада, држава и најшире јавности на горућа питања заштите животне средине и потребу њиховог континуираног решавања.

    Уочи овогодишњег, међутим, све људе који се на планети баве заштитом животне средине, или бар спадају у групу освешћених становника земље, који су свесни да човек умногоме штетно утиче на природу, изненадио је категоричан став америчког председника Доналда Трампа о повлачењу САД из међународног споразуму УН о климатским променама који је постигнут децембра 2015. године у Паризу. Споразум је потписало 195 држава и Европска унија (ЕУ) а до данас га је ратификовало 147 земаља света.

    Ова тема, наравно, занима и нас у Србији, јер САД су развијајући своју привреду биле и јесу један од највећих загађивача животне средине, па, да подсетимо, нису потписале ни Кјото споразум. Истовремено су инсистирали да други, посебно мале земље, попут Србије, поштују еколошке стандарде.

    Један од великих еколошких проблема Србије је пепео, односно, депоније продукта сагоревања угља у термоелектранама. Санацију депонија пепела Србија је мање–више успешно завршила, спречавајући да ветар разноси пепео.

    Електропривреда Србије, највећи произвођач електричне енергије у земљи, држи рекорд и у производњи пепела добијеног сагоревањем угља. На пепелиштима ТЕ Никола Тесла у Обреновцу и ТЕ КО Костолац налази се више од 200 милиона тона пепела. Пепелишта се простиру на чак 1.400 хектара. Сваке године се из термоенергетских постројења ЕПС-а изнесе нових 6,5 до седам милиона тона пепела. При томе, депоновање, због обавезе плаћања накнада за одлагање отпада и других трошкова, ЕПС кошта више од 50 милиона евра годишње.

    Пепео је, међутим, и сировина која може да се користи, пре свега у грађевинарству.

    Судећи на основу искустава других земаља и потеза који су последњих година учињени на „домаћем терену“, могло би да дође до измена и да пепео достигне статус употребљиве сировине и у Србији.

     

    Тагови:
    екологија, Јелица Путниковић, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога