Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Шта једе Европа, а шта Србија?

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    1130

    Произвођачи, пре свега хране, не третирају истим аршинима западноевропске и источноевропске потрошаче. И Европска комисија је признала: квалитет хране у Европској унији различит је за западно и источно тржиште. А где је Србија у овој причи?

    Управо ће о томе у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговарати са Вером Видом, председницом Центра за едукацију и заштиту потрошача Србије, и Ненадом Вујовићем, помоћником министра пољопривреде, шумарства и водопривреде.

    Притисак земаља источног дела ЕУ, које се буне што њихови грађани не једу исту храну и што им нису доступни уређаји истог квалитета као западноевропским суседима, све је већи.

    Мађарска је недавно утврдила да, на пример, „Нутела“ на њиховом тржишту није идентична том производу у западним земљама. Чешка је прва спровела званични тест састава и квалитета намирница и одабраних роба како би доказала праксу двоструких аршина, затим ове године Словачка, а сада је тестирање производа обавила и Румунија — све са истим исходом, да се производи разликују зависно од тога на која тржишта иду, а да грађани посткомунистичких чланица ЕУ за свој новац под истим именом од мултинационалних компанија добијају производ лошијег квалитета.

    Овај бунт је дао резултате. Словачки премијер Роберт Фиц је о томе разговарао с председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером, који се сложио да источне земље ЕУ имају право на једнак квалитет хране.

    „Словачки потрошачи имају апсолутно право на једнак квалитет производа. Нећемо то занемарити. Проблем различитих производа није безначајан, посветићемо му пуну пажњу. Европска унија мора доказати да не постоје грађани друге категорије. Сви грађани имају једнака права због једнаког достојанства“, рекао је Јункер.

    Питање је шта је са земљама које нису чланице ЕУ, Србијом, на пример. Какву храну ми купујемо?

    Како се произвођачи и увозници могу натерати да нам не нуде производе познатих марки које су произведене од јефтинијих или мање квалитетних састојака? Најчешће је реч о месним прерађевинама, које имају мање меса, а више адитива, а различит је и квалитет чоколаде, кекса, детерџента за веш…

    Из институција ЕУ истичу да земље-чланице већ сада имају националне контролне механизме којима би могле да спречавају праксу неједнаких производа.

    Саговорнике „Енергије Спутњика“ питаћемо каква је ситуација са квалитетом увозне робе, пре свега прехрамбених производа који се продају у Србији.

    Јункер сматра да, засад, нови прописи унутар ЕУ нису потребни. Србија је своје прописе углавном преписивала или преписује од ЕУ. Питање је, међутим, колико се они код нас уопште поштују. 

    Тагови:
    храна, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога