Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Да ли је (не)оправдан страх од пожара у Амазонији, Африци, Аљасци и Арктичком кругу?

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    0 132
    Пратите нас

    Еколозима, грађанима који су забринути због ефеката климатских промена, неким новинарима и политичарима, од којих су многи, у својој великој бризи за планету, видели могућност убирања политичких поена, не само код куће, већ и на међународном плану, пожари који бесне у Амазонији већ дуже време су главна тема. Сви они тврде да горе „плућа планете“. Сада су се, међутим, јавили научници који тврде: „Плућа планете“ нису у Амазонији и нећемо остати без кисеоника.

    Научници, наиме, демантују тврдње да човечанству прети нестанак кисеоника, јер гори највећа светска прашума, одговорна за 20 одсто производње кисеоника.

    „Плућа планете” — тако често називају Амазонију. Бројни медији пишу да пожари прете количини атмосферског кисеоника који удишемо. Често понављана тврдња да амазонска џунгла производи 20 одсто кисеоника на планети — није тачна.

    У ствари, скоро сав кисеоник на Земљи је настао из океана и има га довољно да траје милионима година. Постоји много разлога због којих треба бити ужаснут поводом пожара у Амазонији, али трошење залиха атмосферског кисеоника — није један од њих.

    Атмосферски научник Скот Денинг са Универзитета у Колораду објашњава да је кисеоник који удишемо заоставштина фитопланктона из океана, који су током милијарди година полако, али сигурно акумулирали кисеоник, који је атмосферу Земље учинио оваквом каква је данас, са око 21 одсто тог елемента. Тврди и да би, чак и да сва органска материја сагори одједном, мање од један одсто светског кисеоника био потрошен, јер у атмосфери има довољно кисеоника да траје милионима година.

    И сам Денинг, као и многи други научници, истиче да ово не значи да Амазонија није важна, јер у нетакнутом стању највећа светска прашума је значајан фактор извлачења угљен-диоксида из атмосфере, игра веома важну улогу у стабилизацији кишних циклуса у Јужној Америци и кључна је за живот милион припадника домородачког становништва.

    Спаљивање амазонских шума, као и то што у Африци константно спаљују саване, угрожавајући при том и џунглу, а све зарад обезбеђивања пољопривредног земљишта, чињеница је која је у жижи јавности, и то због страха од климатских промена, пораста температура и повећања нивоа мора и океана.

    Људе плаши и то што пожари бесне у Сибиру и на Аљасци, на Гренланду и у Канади, што гори не само у Јужној Америци и Африци, већ и у Арктичком кругу и што ватра у ваздух избацује мегатоне угљен диоксида. Плаши их и то што у медијима виде фотографије на којима је ватра толико велика да се види и из свемира.

    О томе да ли нам и каква и колика опасност прети због спаљивања и(ли) самозапаљења шума широм планете, због утицаја човека на аутохтона пространства, биљни и животињски свет у њима, као и због енормних количина угљен диоксида, које пожари стварају, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са доктором Слободаном Милановићем, професором на Катедри за заштиту шума на београдском Шумарском факултету.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога