Слушајте Sputnik

    Акцизна политика у Србији – где смо у односу на свет? /видео/

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    1210
    Пратите нас

    Порези и акцизе се морају платити, с тим што се акцизе обрачунавају на нафтне деривате, алкохол, дуван, кафу, а у Србији и на струју. Акцизе многи дефиниши као „порез на луксуз“, али то је далеко од истине јер енергенти нису у категорији луксуза. Тешко да би се данашња цивилизација могла замислити без потрошње течних горива или електричне енергије.

    Дуван и алкохол, међутим, пре би се могли сврстати под појам „порок“, мада и они – као и кафа, уосталом, спадају у оно чега би се савремени човек тешко одрекао.

    Новац сакупљен од акциза на све ове производе иде у државне буџете. И то је оправдање власти када их повећава. Не само наше.

    Пореском политиком, а у склопу ње и акцизном, државе дефинишу које сегменте ће оптеретити, односно, фаворизовати у националним економијама. А ту се уплићу и друштвена питања, попут оних о забрани пушења или продаји алкохола малолетницима – колико се мора, баш из тог буџета, издвојити за лечење зависника.

    У Србији се највише говори о акцизама на нафтне деривате. Ове друге некако се провлаче испод радара пажње обичних грађана. Вероватно и због тога што су, на пример, акцизе на дуван и цигарете код нас мање него у многим другим земљама.

    Где је Србија у односу на Европу и свет по питању акциза и других додатних пореских захватања, тема је о којој Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговара са проф. др Гораном Радосављевићем, економистом и генералним секретаром Националног нафтног комитета Србије (ННКС).

    Тагови:
    нафтни деривати, акцизе, Енергија Спутњика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога