Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Шта то покушава Џорџ Сорош?

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    4757

    Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, милијардера и филантропа по сопственом признању, почесто је, макар у оном малом делу западних медија који су о њој извештавали критично, описивана као најмање транспарентна међу америчким невладиним организацијама.

    Хакерска организација која стоји иза интернет сајта „Ди-си ликс“ успела је, међутим, да разоткрије деловање „једне од најутицајнијих мрежа које делују у свету“, објавивши преко 2.500 интерних докумената Сорошеве организације.

    Зашто се хактивистима из „Ди-си ликса“ баш Сорош нашао на мети? Зато што је управо он, објашњавају, „означен као архитекта и спонзор скоро сваке револуције и пуча у свету у последњих 25 година. Сједињене Америчке Државе сматрају га вампиром, а не светиоником слободе и демократије, због њега и његових марионета. Његови следбеници проливају крв милиона и милиона људи само да би њега учинили још богатијим. Сорош је олигарх који спонзорише Демократску партију (у САД), Хилари Клинтон, стотине политичара широм света“…

    Шта су све открили хаковани документи Фондације за отворено друштво? Каква је Сорошева улога у мигрантској кризи? У украјинској кризи? Зашто је управо он највећи појединачни финансијер председничке кампање Хилари Клинтон? Како овај милијардер купује утицај на америчко правосуђе, али и у читавом свету? У чему се састоји његов коначни циљ?

    Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“ са др Слободаном Јанковићем, научним сарадником Института за међународну политику и привреду, и аналитичарем Стефаном Каргановићем.

    „Пре неколико година“, каже Слободан Јанковић, „Сорошево богатство процењивано је на око 24 милијарде долара — од тада се и увећало — а такође је истакнуто и да је он процентуално поклонио највише свог новца, али, за шта? За рушење бивших комунистичких режима у Источној Европи, касније и за рушење владе СР Југославије и Слободана Милошевића, он истовремено финансира и бројне политичаре у САД, што сведочи о његовим настојањима да креира политичку сцену од Америке до Европе…“

    Откривени документи Сорошеве организације, кад смо код креирања политичке сцене, показали су и да она активно настоји да у читавом свету утиче на стварање политичке, али и медијске атмосфере која ће повољно утицати на прихватање мигрантских таласа као, како се истиче, „нове нормале“, а и сам Сорош је, у недавном тексту у „Волстрит џурналу“, најавио да ће уложити пола милијарде долара у стварање услова за трајни останак блискоисточних миграната у Европи. Коментаришући овај демографски инжењеринг какав свет досад није видео, Јанковић истиче да је „Сорош јавно лице интереса једне изузетно утицајне групе људи која се залаже за преображај, не само Европе него и читавог света“, и подсећа на текст овог милијардера у „Њујорк тајмсу“ из септембра прошле године у коме Европску унију позива да годишње прими милион избеглица.

    Још једна велика европска криза, она у Украјини, изведена је уз озбиљну подршку Џорџа Сороша, чија су хакована документа показала да су организације које је подржавао активно учествовале и у припреми пуча у Кијеву, и у формулисању антируске политике нових украјинских власти.

    „Припремање ових догађаја у Украјини почело је још почетком деведесетих година прошлог века, чим се Украјина отцепила од Совјетског Савеза“, подсећа Стефан Каргановић. „Одмах је почела операција фабриковања новог украјинског идентитета на антируској основи, уз ширење идеје да Украјина треба да буде део европске заједнице народа и да ће украјински народ профитирати ако окрене леђа Русији. Та операција преумљавања је трајала више од двадесет година; у оквиру тога је спроведена и делимично успешна обојена револуција 2004. године, и ова која је успела десет година касније. А свему томе претходило је припремање терена у коме је учествовао ’субверзивни архипелаг‘ Сорошевих организација, једна хидра коју чине десетине и стотине мањих и већих организација које делују на разним фронтовима, али са једним политичким циљем“.

    „Важно је истаћи“, напомиње Каргановић, „и да Сорош у свему томе није усамљен, он делује синхронизовано са ширим транснационалним политичким и економским интересима. А Сорош је њихов експонент, у геополитичком смислу“.

    Џорџ Сорош је и највећи појединачни финансијер председничке кампање Хилари Клинтон у САД, у коју је досад, како показују званични подаци, уложио 30 милиона долара. Зашто баш Хилари Клинтон? Слободан Јанковић објашњава: „Она је симбол свега оног најгорег што тренутно постоји у САД, представник је војног лобија, финансијског лобија, она је кандидат рата, даљег наставка неолибералне економије, даљег рушења традиционалних друштвених вредности…“

    Свој утицај на политику у САД Сорош не спроводи само кроз финансирање високе политике, већ је кренуо, како је недавно открио амерички портал „Политико“, и „испод радара“, у финансирање локалних кампања за избор окружних тужилаца широм Америке, због широких дискреционих овлашћења која они имају а захваљујући којима ће Сорош, истиче овај интернет магазин, остварити велики утицај на казнену и уопште правосудну политику у САД.

    „То је веома смишљена политика која се спроводи и у САД и у другим државама, укључујући и Србију, политика припремања кадрова који ће, у грамшијевском смислу марширања кроз институције, доћи на одговарајућа места и одатле ће вршити утицај за који су програмирани“, упозорава Каргановић. Колико је опасно за владавину права да један човек, ма какве му побуде биле, има овакав утицај на правосуђе? „То није опасно, то је фатално. То негира сам концепт владавине права“, оцењује „Спутњиков“ саговорник.

    На сличан начин Слободан Јанковић коментарише и документ, један од оних 2.500 хакованих докумената Фондације за отворено друштво, у коме је поименце набројано 226 посланика Европског парламента (ЕП), почев од његовог председника Мартина Шулца, на које Џорџ Сорош има утицај и који су спремни да помогну у спровођењу његових циљева (поређења ради, највећа посланичка група у ЕП, група странака умерене деснице, има 215 чланова). „Овај податак представља негацију саме демократије. Посланици би морали да одговарају грађанима, својим бирачима, а ако уместо њима одговарају Џорџу Сорошу, онда више не можемо да говоримо о демократији. Али, сам процес урушавања основних демократских принципа одавно је у току, и ово је само један од примера тога…“, каже Јанковић.

    Који је заједнички циљ деловања Сорошевих организација широм света? Угледни израелски лист „Џерузалем пост“ је недавно, истраживши документа која је објавио „Ди-си ликс“, Џорџа Сороша назвао „креатором глобалног хаоса“ чији је циљ слабљење националних држава и традиционалних идентитета и вредности широм света. „’Џерузалем пост‘ је веома озбиљан лист, и његове оцене заслужују веома озбиљну пажњу. У овој оцени су потпуно у праву. Штавише, ако у компетентним круговима у Израелу постоји забринутост да би он могао да угрози и унутрашњу безбедност и идентитет Израела, то нам много говори и о деструктивном профилу и о деструктивној делатности Џорџа Сороша“.

    „Све оно што Сорош пропагира и финансира“, закључује Слободан Јанковић, „спада у процес глобализације — наводно зарад стварања глобалног мира — који подразумева глобално управљање, а за то је нужно слабљење националних држава и друштава и слабљење постојећих идентитета, било да су они укорењени у традиционалним религијама или у осећању националне припадности, и фокусирање на појединачне идентитете и потребе који, због нестанка колективних упоришта, неће више имати ни на шта да се ослоне“.

    Тагови:
    хакери, Ди си ликс, ЕУ, Стефан Карагановић, Слободан Јанковић, Хилари Клинтон, Џорџ Сорош, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога