Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Људе система плаши победа Марин ле Пен

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 173

    Французи гласају у првом кругу председничких избора. Неизвесност је, изгледа, поприлична, будући да анкете показују да чак четворо кандидата могу да се надају да ће ући у други круг избора у којем има места само за двоје — Емануел Макрон, Марин ле Пен, Франсоа Фијон, Жан Лик Меланшон.

    Да ли је Емануел Макрон, кандидат актуелног естаблишмента, сигуран да ће проћи у други круг избора? Зашто тај естаблишмент подједнако зазире и од Марин ле Пен са такозване „екстремне деснице“, и од Меланшона са другог краја политичког спектра? Зашто чак трећина француских бирача каже да је и даље неопредељена, и шта, уопште, можемо да очекујемо у недељу на изборима који би могли да имају снажан утицај на будућност Европске уније и западног поретка уопште?

    О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили Слободан Деспот, публициста и издавач из Швајцарске, и Милош Јовановић, в. д. председника ДСС-а и доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.

    Догађај који је обележио сам финиш кампање био је терористички напад у Паризу, на Јелисејским пољима, у којем је један полицајац убијен у четвртак увече. Сурово питање, које се одмах наметнуло, гласило је: да ли ће тај напад утицати на изборни резултат и коме би могао да иде у прилог?

    „И најмањи поветарац данас може да утиче на исход избора, поготово зато што је велики део бирачког тела и даље неопредељен“, одговара Слободан Деспот и указује да се одмах појавила „параноична теза“ да су „Руси то урадили“ због тога што је јасно да догађаји тог типа иду у корист Марин ле Пен, која се пак везује за Русију и њеног председника Владимира Путина.

    Текућу кампању обележила је и друга врста спољних утицаја, попут судских истрага против двоје кандидата који се сумњиче за благонаклон однос према Русији, против кандидата републиканаца Франсоа Фијона и председнице Националног фронта Марин ле Пен, а пре неколико дана француске власти признале су и да ће, због некакве компјутерске грешке, чак пола милиона француских бирача моћи да гласа два пута, што, све заједно, доводи до питања да ли тиме систем покушава да елиминише непожељне кандидате.

    „Франсоа Фијон је сам рекао да је ово озбиљна, оркестрирана политичка акција против њега. Сви признају да је судска процедура спроведена веома брзо, много брже него што то обично бива. Дакле, као да се неко журио да га оклевета што више како би спустио његов рејтинг, а он је у кампању ушао као апсолутни фаворит“, каже Милош Јовановић, указујући да је афера око запослења Фијонове супруге „поприлично уздрмала његово бирачко тело, тако да се у једном тренутку чак поставило питање да ли ће он уопште остати председнички кандидат републиканаца“, док, са друге стране, истраге које се воде против Ле Пенове „неће утицати на њене бираче, који су навикли да је систем напада“.

    Подсећајући да је Фијон био „непланирани“ кандидат републиканаца: „Систем је желео Алана Жипеа“, Слободан Деспот додаје: „Када је Фијон ипак победио на унутарстраначким изборима који су по први пут били отворени за све грађане Француске, из Министарства економије, на чијем је челу био Макрон, покренуте су истраге против Фијона…“

    Што се Макрона тиче, каже Милош Јовановић, он је „једини истински репрезент система“.

    „Макрон ни сам не зна шта је његов програм. Он је, на сопственом митингу, читајући свој говор, рекао: ’Ову реченицу не разумем‘. Он је, једноставно, синтетички производ тог ултралибералног система, доведен је као човек ’Ротшилд банке‘“, уверен је и Слободан Деспот.

    И заиста, магазин „Економист“, који је у власништву Ротшилдових, отворено подржава Макрона, позвао га је телефоном неколико дана уочи избора и Барак Обама, што је агенција „Ројтерс“ протумачила као очигледан знак подршке, отворено га је подржао и немачки министар финансија Волфганг Шојбле…

    Ипак, напомиње Милош Јовановић, „без обзира на то што озбиљна машинерија стоји иза Макрона, у овако изоштреној ситуацији није сигурно да ће му такав приступ, без јасних ставова, који му омогућује да циља и на левицу и на десницу истовремено, нарочито користити“.

    Са друге стране, двоје кандидата са два екстремна пола политичког спектра, десничарка Марин ле Пен и левичар Жан Лик Меланшон, у много чему су слични, како се описује, критични су према ЕУ и НАТО-у и „мекани“ су према Русији, „Гардијан“ о Меланшону пише и да је он у основи националиста као и Ле Пенова, критичар немачког империјализма, чак и да уопште није заговорник „политике отворених врата“ као што се мисли, јер је мигранте оптужио да „краду хлеб“ од француских радника, док је економски програм Ле Пенове у много чему ближи левици него десници због залагања за етатизам и протекционизам уместо за слободно тржиште…

    „Без обзира на ове сличности, будући да Француска још није преболела идеолошке поделе из Другог светског рата, па чак ни из сопствене револуције, не делује ми као вероватно да ће бирачко тело, које данас подржава Меланшона, масовно прећи на страну Марин ле Пен. Национални фронт основали су људи блиски војним круговима, аристократији, имућни људи, од самог старта она је антиреволуционарна, а Меланшон је, наравно, заговорник револуције. Поврх тога, Меланшон о проблему ислама у Француској уопште не жели да разговара, а Марин ле Пен га ставља у сам центар своје поруке“, каже Слободан Деспот.

    Последње предизборне анкете показују да се Макрон тренутно налази мало испред Ле Пенове, обома је рејтинг нешто изнад 20 одсто. Одмах за њима, тик испод 20 одсто, следе Франсоа Фијон и Жан Лик Меланшон, са тим што се сви налазе у границама статистичке грешке, тако да је, што се статистике тиче, сваки исход могућ.

    Треба додати, додуше, да је угледни „Фигаро“ крајем марта, позивајући се на извесна необјављена, интерна истраживања јавног мњења, сугерисао да председница Националног фронта има подршку од преко 30 одсто бирача у првом кругу, но, та тврдња није даље истраживана и није добила конкретнију потврду.

    Протести у Француској
    © Sputnik / Виталиј Подвицки

    Какав резултат у првом кругу очекују Спутњикови саговорници? Ко ће у други круг?

    „Марин ле Пен требало би да се нађе у другом кругу. Непознаница је Фијон. Људи из његовог штаба тврде да постоји скривени глас за Фијона, јер многи, због афера којима је изложен, не желе да признају да ће гласати за њега. А непознаница је и Макрон. Могао би и да падне, али и да изађе као први у првом кругу“, каже Милош Јовановић.

    Слободан Деспот: „Макрон је, у извесном смислу, француска верзија Белог Прелетачевића. Он нема програм, већ само динамику, а знајући француски менталитет, који је доста опрезан и доста себичан, мислим да Французи ипак нису спремни да уђу у тај ризик и да свој глас дају толико неконзистентном кандидату. Мислим да је сасвим могуће да у другом кругу остане само десница, дакле, Марин ле Пен и Франсоа Фијон“.

     

    Тагови:
    Нови спутњик поредак, председнички избори у Француској, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога