Слушајте Sputnik

    Самит НАТО незадовољства

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1543
    Пратите нас

    НАТО самитом у Бриселу, одржаним у четвртак, изгледа да није био најнезадовољнији црногорски премијер Душко Марковић кога је Доналд Трамп онако грубо, и не гледајући га, ћушнуо у страну пред телевизијским камерама и свим НАТО партнерима.

    Још више незадовољства исказали су евроатлантистички медији с обеју страна Атлантика, а незадовољан је био и председник Европског савета Доналд Туск, пре свега због Трамповог става према Русији. Зашто, ако је већ Трамп јавно рекао оно што су сви желели да чују, да Русија представља једну од највећих претњи за НАТО? Шта се заправо крије иза његових захтева савезницима да повећају издатке за одбрану на прописана два одсто БДП-а? И зашто Зигмар Габријел, немачки шеф дипломатије, каже да то није у интересу Немачке?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили Горан Матић, професор на Факултету за међународну политику и безбедност, и новинар „Политике“ Бојан Билбија.

    Да ли је Трампов долазак у Брисел, после његовог признања да „НАТО више није застарео“, био довољан да би савезнике учинио сигурним да ће пакт наставити да функционише као и досад, пре Трамповог доласка на власт?

    „Трамп је у Бриселу више био због личне промоције него да би подржао НАТО“, каже Горан Матић. Ипак, додаје, „он јесте ублажио своје ставове из предизборне кампање, али он заправо и нема много простора за промену спољне политике и раније преузетих обавеза“.

    На сличан начин и „Вашингтон пост“ оцењује да је Трамп међу осталим НАТО лидерима био само зато што је морао. Извештачи с лица места забележили су и да само он, упадљиво, није махао када су сви други лидери махали пред ТВ камерама, да само он ни са ким није ћаскао док су сви други то чинили приликом заједничког фотографисања, укратко, констатује се, Трамп је био неупоредиво срдачнији и опуштенији у Саудијској Арабији него сада, у сусрету са својим НАТО и европским савезницима.

    „Трамп се у Бриселу понашао као питбул-теријер међу пудлицама“, описује Бојан Билбија, и објашњава: „Он је пре свега бизнисмен, који све гледа кроз призму прихода и расхода. У Саудијској Арабији он је уговорио послове вредне 350 милијарди долара, а у Европи мора да убеђује своје савезнике да у одбрану уложе колико су и обавезни“.

    „Вашингтон пост“, сумирајући резултате НАТО самита, његов исход описује као „срамотан“ из угла „свих којима је стало до америчког лидерства и будућности Европе“, то јест, до очувања постојећег западног поретка. И „Њујорк тајмс“ констатује да је Трамп „распршио илузије“ свих који су очекивали поправљање односа с Европском унијом, а Дејвид Фрум, виши уредник угледног магазина „Атлантик“, каже: „Из Путиновог угла, Трампово понашање буквално није могло да буде савршеније“. Прилично необичне оцене, с обзиром на то да је амерички председник у Бриселу јавно прогласио Русију за једну од три највеће претње НАТО-у, уз тероризам и мигрантску кризу.

    „Све ове оцене више представљају део унутрашњих разрачунавања у Америци него што дају реалну слику онога што се догодило у Бриселу“, коментарише Горан Матић.

    „Трамп има оквире у којима се мора кретати, и из којих не сме излазити. Не мења се курс који је заузет пре три године, по коме је Руска Федерација један од кључних противника САД, што почиње да се изражава и у стратешким документима… САД су један од главних покровитеља НАТО-а, и оне га неће распустити нити напустити, јер је веома користан управо интересима САД, и економским и политичким.“

    Без обзира на то што је после састанка с Трампом Доналд Туск рекао да није постигнут „заједнички став о Русији“, и Бојан Билбија је уверен да ова неслагања неће изазвати озбиљније последице.

    „Без НАТО-а не би било толико производње и продаје америчког наоружања…“, указује „Спутњиков“ саговорник. „Да Трамп није рекао да је Русија претња, поставило би се питање — ко јесте претња, и шта ће нам НАТО, и зашто бисмо куповали енормне количине наоружања и повећавали војне буџете… ако већ не постоји претња, и то претња која довољно велика да би пред јавношћу оправдала ова издвајања. И тиме се улази у зачарани круг.“

    Лавину критика Трамп је изазвао зато што није експлицитно изразио јавну подршку члану 5 НАТО пакта, који говори да ће све чланице алијансе бранити ону која је нападнута. Како се истиче, не само да су сви желели да чују такву подршку због Трампових ранијих коментара, већ је то нешто што је у Бриселу изговарао баш сваки амерички председник још од Харија Трумана.

    „Да би прихватио обавезе које проистичу из члана 5, Трамп тражи да се испуне обавезе које се тичу куповине америчког оружја“, каже Горан Матић и наводи да је управо ту суштина захтева савезницима да повећају издатке за одбрану на прописана два одсто националних БДП-а, захтева којима је, иначе, Трамп у Бриселу посветио четвртину свог говора.

    С тим у вези, указујући на хронично слаб економски развој у Европи, Бојан Билбија каже: „То значи да ће европске НАТО чланице морати да стегну каиш у неким другим областима, како би испуниле овај захтев. А притом сви знају да им, реално, не прети никаква опасност и не желе да се наоружавају оружјем које им неће ни бити потребно.“

    Да ли је зато, како преноси „Вашингтон пост“, немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел рекао: „Да будем веома искрен, то није у нашем интересу“?

    „Анкете показују да 54 одсто Немаца не жели да брани своје НАТО савезнике, а слични су подаци и у другим државама алијансе“, каже Бојан Билбија, и закључује: „Људи схватају да се кризе креирају вештачки, да би се подстицала свест о наводној претњи с Истока, а заправо да би се подстицао НАТО бизнис модел, али и остваривала политичка контрола Старог континента од стране прекоокеанског брата.“

    Тагови:
    Нови спутњик поредак, Трамп, Самит, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога