Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Да ли се распада западни политички поредак

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 0 0

    Власти у Сједињеним Америчким Државама већ месецима ратују саме са собом, а Немачка стаје на страну Мексика у његовом спору са Сједињеним Државама око НАФТА споразума о слободној трговини.

    Француски председник Емануел Макрон, само десетак дана пошто је амерички председник Доналд Трамп прогласио Техеран за главног спонзора тероризма, са Иранцима разговара о заједничкој борби против тероризма.

    Амерички савезник Саудијска Арабија улази у сукоб са америчким савезником Катаром, који се за помоћ обраћа Русији, Ирану и Турској. Немачка за то време повлачи своје војнике из базе у Инџирлику због спора са својом НАТО савезницом Турском. Још даље на Истоку, филипински председник Родриго Дутерте са Русијом склапа одбрамбене споразуме, иако су, такорећи до јуче, Филипини били један од најважнијих америчких савезника у југоисточној Азији.

    Вођа британске опозиције и могући будући премијер Велике Британије Џереми Корбин поручује америчком председнику да није добродошао. А Европска унија почиње поступак кажњавања трију њених чланица зато што не слушају директиве Брисела.

    Шта се то дешава са западним политичким поретком? Распада ли нам се пред очима, или је ово само пролазна криза?

    О тим се питањима говорило у „Новом Спутњик поретку“ чији су гости били историчар Саша Адамовић и политиколог Александар Павић.

    Много је већа криза данас него што је била 2003. године када су се Француска и Немачка успротивиле америчко-британском нападу на Ирак, што је поприлично нарушило западно јединство у то време, али без далекосежнијих последица, каже Александар Павић, указујући на чињеницу да су и аутентична левица и десница, оличене на Западу у лидеру британских лабуриста Џеремију Корбину, односно у председнику САД Доналду Трампу, против актуелног поретка, „који је заправо владавина крупног финансијског и корпоративног капитала“, који делује у корист једног процента најбогатијих, остављајући по страни 99 одсто осталих.

    „Криза Запада достиже врхунац, иако је почетком деведесетих година прошлог века славодобитно проглашен крај историје“, каже Саша Адамовић.

    „’Брегзит‘ и победа Доналда Трампа представљали су реакцију обичног народа на ту кризу… Коначно је доведен у питање поредак који је трајао 25 година, у којем за Србе није било места. И отуда ова транзиција за нас представља шансу да скинемо лудачку кошуљу која нам је навучена.“

    Уверљиву дијагнозу кључног узрока који је Запад довео у ову кризу пружио је председник Русије Владимир Путин у серији интервјуа америчком режисеру Оливеру Стоуну:

    „Када се Совјетски Савез распао, амерички лидери имали су илузију да САД могу све да учине и да могу да делују без последица. То је увек замка, јер у таквој ситуацији појединац или држава почињу да праве грешке. Не мисле да треба да анализирају ситуацију, или да мисле о последицама. И држава постаје неефикасна. Једна грешка прати другу. И мислим да је то замка у којој су се САД нашле.“

    Да ли ће се досадашњи поредак ишчупати из кризе у коју је запао? Нема повратка на старо, сагласни су „Спутњикови“ саговорници. Ипак, иако охрабрујућа, ова ситуација није без ризика, упозорава Александар Павић:

    „Највећа опасност у овом тренутку је да ће, због губитка позиција, Запад да изазове хаос у свету, јер се владајуће глобалистичке структуре неће предати лако. Једина брана томе су Русија и Кина.“

     

    Тагови:
    криза, нови светски поредак, међународни поредак, Саша Адамовић, Александар Павић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога