Слушајте Sputnik
    Амерички војници

    Ко је уплашио америчке обавештајце? (видео)

    CC BY 2.0 / The U.S. Army
    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    3871

    Америка је угрожена са свих страна и у 2019. ће бити и још угроженија, тврди америчка oбавештајна заједница у свом годишњем Извештају о претњама у свету. А прете јој сви — од Русије и Кине и уобичајених сумњиваца попут Ирана и Северне Кореје, до „савезника и партнера који теже већој независности од Вашингтона“.

    Поврх тога, и америчка економија угрожена је „успореним глобалним економским растом“, а „смањује се и надмоћ САД у науци и технологији“.

    Све у свему, перспективе опстанка америчке империје поприлично су невеселе, проистиче из извештаја који је ове недеље Сенату представио шеф америчких обавештајаца Ден Коутс, у пратњи директорке ЦИА Ђине Хаспел, директора ФБИ Кристофера Вреја, шефа НСА Пола Накасона, Роберта Ешлија из Одбрамбене обавештајне агенције…

    А можда пак сви они, како им препоручује председник САД Доналд Трамп после објављивања извештаја, „треба да се врате назад у школу“ јер су „екстремно пасивни и наивни“ и „нису у праву“ — макар када је реч о Ирану.

    Да ли су челници америчке обавештајне заједнице наивни, или реални у процени ризика с којима се суочавају? Шта је заправо изазвало гневну реакцију Доналда Трампа? И каква би акција могла да уследи на основу процена из Извештаја о претњама у свету 2019. године?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и војни аналитичар Љубан Каран.

    Коментаришући основну премису документа, која се своди на процену да ће „претње националној безбедности САД у овој години бити проширене и диверсификоване“, Љубан Каран указује на то да се из онога што је написано не види да је угрожена сама безбедност САД, већ су угрожени интереси САД којих не би ни требало да буде: „Америка је, једноставно, у својој агресивној политици отишла предалеко, и испровоцирала је реакцију својих супарника“.

    „Овај речник и предвиђања указују на пад позиције Америке, али и на покушај да се она поново врати, политиком каква је вођена пре ове администрације“, коментарише Зоран Миливојевић.

    Русија и Кина означене су као главне претње зато што, тврде амерички обавештајци, „настоје да обликују међународни систем и регионалне безбедносне динамике“, а притом су „повезаније него икада од средине педесетих година прошлог века“. „Њихов однос ће вероватно постати још и ближи јер им се интереси и процене угрожености поклапају, поготово око перципираног унилатерализма и интервенционизма САД и западне промоције демократских вредности и људских права“, наводи се у извештају.

    „Та веза Русије и Кине за САД заиста постаје главна опасност“, верује Љубан Каран. „И зато се може очекивати да ће обавештајне службе САД покушати да наруше ту везу — рекао бих чак да ће им то бити првенствени задатак, јер би тиме успели да остваре стратешку предност у односу на њих“.

    „Американци ће желети да спрече зближавање Москве и Пекинга коме су сами допринели својим поступцима. Проблем је, међутим, што Америка неће да мења политику која ју је и довела у ову ситуацију, те су зато и ова настојања осуђена на неуспех,“ наводи Зоран Миливојевић.

    Посебна пажња у извештају посвећена је закључку да се „смањује и премоћ САД у науци и технологији“ у односу на два главна ривала, при чему „председници Кине и Русије, Си Ђинпинг и Владимир Путин, гледају на снажну домаћу науку и технолошке капацитете као на кључни фактор за суверенитет, економску перспективу и националну моћ њихових земаља“.

    „И у овом документу САД признају да више немају предност у наоружању, поготово у савременим системима. Руси су, принуђени агресивним потезима Запада, ту постигли огроман напредак у последњим годинама. Руски продор, поготово на пољу хиперсоничног оружја, сад изазива огромну забринутост јер од њега нема одбране,“ објашњава Каран.

    „Није случајно што Русија и Кина налазе заједнички језик у одвраћању, у одбрани, јер су потпуно јасни амерички покушаји да утичу на њихове системе. А само ће даљом сарадњом бити у стању да томе парирају и да доведу у питање америчку супрематију на глобалном плану“, додаје Миливојевић.

    Забринутост у обавештајном срцу Вашингтона, међутим, не изазивају само супарници него и савезници у чију се лојалност све више сумња јер „теже већој независности од Вашингтона“ и истовремено постају „отворенији према новим билатералним и мултилатералним партнерствима“. У документу се наводи и да ће излазак Велике Британије из Европске уније „ограничити могућност ЕУ да се супротстави настојањима Русије и Кине да чланице ЕУ раздвоје једне од других и од Сједињених Држава“, а као додатна претња интересима САД наводи се и „вероватни успех“ антиестаблишментских партија на изборима за Европски парламент у мају.

    „Има елемената који указују на удаљавање Европе од Америке. Један од њих је, на пример, и недавни споразум Немачке и Француске из Ахена у коме се говори о европској одбрамбеној сарадњи“, каже Зоран Миливојевић, али напомиње: „Истовремено, Европа дозвољава ширење и јачање НАТО-а, чиме себе ставља директно у функцију сукоба Америке с Русијом. А опет, ако се реализују пројекти гасовода ’Северни ток 2‘ и ’Турски ток‘, ствари ће се значајно променити; ово је једини начин да Европа пружи отпор Америци и да сама дефинише своје интересе, будући да европски развој директно зависи од сарадње с Азијом и са Русијом“.

    „Из свега овога се види да ће амерички обавештајни капацитети морати да буду усмерени и на савезнике, с којима имају озбиљне проблеме и мораће да покушају да их дисциплинују“, предвиђа Љубан Каран.

    Можда и очекивано, а свакако неуобичајено, најжешћа реакција на извештај америчких обавештајаца стигла је из самог Вашингтона, из Беле куће, која је критиковала сопствени обавештајни врх. С тим у вези, „Вашингтон пост“ оцењује да Трампов напад није имао толико везе са садржином закључака обавештајне заједнице, колико с поткопавањем јавног поверења у саме обавештајне службе, док је Фред Флајц, бивши функционер Трамповог Савета за националну безбедност, насупрот томе указао да је обавештајна заједница „практично еволуирала у чудовиште које непрестано преиспитује председника“, те је из тог разлога уследила и реакција шефа државе.

    „Овај документ јесте прворазредни политички акт намењен за унутрашњу употребу у САД, коме је намера да потврди, редефинише и сачува ранију америчку политику“, сматра Зоран Миливојевић. „Сама суштина овог извештаја демантује Трампову досадашњу политику. Обавештајна заједница, то је очигледно, следи ону ранију политику која иде ка сукобима уместо сарадњи“.

    И зато, уверен је Љубан Каран, на основу анализе Извештаја о претњама у свету може да се закључи да ће сучељавања бити настављена: „Основни проблем је, наиме, у томе што се и кроз овај извештај види да се решења траже у новим сукобима, а не у дијалогу и договору“.

    „Ова година ће проћи у стратешком сукобу између две концепције унутар САД. Од исхода тог сукоба ће и зависити даља америчка спољна политика“, закључује Зоран Миливојевић.

    Тагови:
    обавештајци, ЦИА, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога