Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Орбита културе

    Ремек-дела за славу и хапшење

    Орбита културе
    Преузмите краћи линк
    160
    Пратите нас

    Колико познајемо арапску књижевност, све присутнију и на српској читалачкој сцени? Да ли нас од ње дели недовољна упућеност или територијалне, политичке, верске, можда и књижевно-уметничке различитости?

    Одговоре на ова, али и на многа друга питања — у емисији „Орбита културе“ — потражили смо од Српка Лештарића, награђиваног преводиоца са арапског језика, заслужног што су многа дела из ове културе дошла до српских читалаца (недавно и „12  забрањених арапских прича“),  и од професора арапске књижевности и језика Мејсунa Гараибе и Драгана Ђорђевића.

    Шта се све нашло на изложби „Између два света“, отвореној у оквиру четвртог београдског месеца фотографије у Југословенској кинотеци, чиме је њен аутор Душан Д. Аранђеловић завредео да се сматра једним од наших највећих визуелних уметника с краја 20. века, нарочито у области графичког дизајна и фотографије — открива нам кустос поставке Синиша Влајковић.

    Како то изгледа бити рапсод и величати светске и домаће песнике безмало пола века, како изгледа давати песничком говору људско достојанство и статус који му по вековној дубини и духовном смислу припадаху — а баш тако гласи образложење једне од награда коју је освојио — зашто данас готово да нема оних незаборавних вечери поезије из ’70-их и ’80-их година, када смо слушали стихове Јесењина, Лорке, Раичковића, али и сазнавали за многе друге који су од речи  правили злато — питамо Витомира Вицу Дардића.

    Слушајте нас и откријте у чему се разликују српски, руски и бугарски афористичари, шта о овим последњим сазнајемо из нове управо објављене „Антологије бугарских афоризама“, и како гласе најкраћи убојити коментари савременог света у афоризмима Александра Чотрића.

    За Спутњик говори и британска списатељица и новинарка Кетрин Хикли, ауторка књиге  „Минхенско скривено уметничко благо" поводом које је недавно и боравила у Београду, као гост свог српског издавача, куће „Клио“.

     

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога